Nejednakost u smrti

Očekivani životni vek na rođenju

Očekivani životni vek na rođenju

Kada razgovaraju o tome kako je neko na nepravedan način stekao veliko bogatstvo, ljudi često umeju da kažu “nema veze ni on ne može izbeći smrt”. Ideja koja je u središtu ovakvog razmišljanja je da je smrt finalni dokaz jednakosti svih ljudi i da bogatstvo ne garantuje čoveku uticaj na ovu fundamentalno demokratsku silu. Međutim, u vremenu neverovatne tehnološke ekspanzije pojavljuju se dokazi da više nismo jednaki ni u ovom finalnom smislu. Kako najnovije studije pokazuju siromašni ljudi kraće žive od bogatih.

Kroz ceo 20. vek sa porastom kvaliteta životnih uslova u svim razvijenim zemljama mogao se uočiti konstantan rast u očekivanom životnom veku. Međutim, krajem 70-ih godina sa institucionalizaciom neoliberalne političke ideologije u zapadnim zemljama a pogotovo u SAD i Britaniji, životni vek nastavlja da raste u višim društvenim slojevima dok u nižim društvenim slojevima on stagnira a potom počinje i da pada. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka sprovedena je desetogodišnja longitudinana studija u kojoj je učestvovalo 17530 radnika u javnom sektoru u Britaniji. Radnici u bili raspoređeni u platne razrede i tokom deset godina se merila njihova smrtnost. Direktori i viši administrativni radnici formirali su najviši platni razred dok su fizički radnici formirali najniži. Studija je bila pokušaj da se utvrdi da li postoje značajnije razlike u procentu umrlih lica u periodu od deset godina u ovim grupama. Hipoteza je bila da će smrtnost biti veća u nižim platnim razredima. Međutim, rezultati su šokirali istraživače. U najnižem platnom razredu smrtnost je bila tri puta veća od smrtnosti u najvišem razredu.

Dalje, Hart i drugi su pokazali da siromašniji ljudi i fizički radnici mnogo češće oboljevaju od raka pluća nego pripadnici viših društvenih slojeva. Naravno, ovoj studiji se može zameriti da zanemaruje druge faktore kao što je pušenje koji doprinose razvoju ove bolesti. Međutim, istraživači su utvrdili da klasne razlike u smrtnosti ostaju i kada se uzmu u obzir samo pušači iz ovih dveju klasa. Oni malo zlonamerniji bi išli i dalje i trvdili da zasigurno postoji čitav niz fakora vezanih za životni stil ispitanika koji doprinose ovim klasnim razlikama u smrtnosti.

Krajem 20. veka Kogevinas objavljuje čitav niz studija koje su ispitivale problematiku odnosa između društvene ili ekonomske klase i životnog veka. Rezulatati nedvosmisleno pokazuju da siromašni ljudi žive kraće od bogatih. Kogevinas je pokušao da utrdi da li se tu radi samo o korelaciji između klase i smrtnosti ili zapravo niža pozicija na društvenoj lestvici prouzrokuje kraći životni vek. Problem je u prvom redu bio odgovoriti na kritiku da siromašni ljudi jednostavno imaju nezdraviji životni stil i zbog toga žive kraće. Kogevinas međutim pokazuje da ljudi iz niže društvene klase jednostavno nisu u prilici da značajnije unaprede svoj životni stil – ne mogu sebi da piušte zdraviju hranu, sport i razne prirodne i sintetske suplemente koji bogatijima omogućuju zdraviji život. Uzevši u obzir da napredak u nauci i tehnologiji proizvodi sve efikasnije preparate za unapređenje zdravlja i efikasnije lekove, oni koji sve to mogu da priušte mogu značajno produžiti život. Naravno, i količina stresa se povećava kako pozicija pojedinca na društvenoj lestvici opada. Sve to dovodi do drastičnih razlika u očekivanom životnom veku između klasa koje se danas procenjuju na oko 8 godina razlike između očekivanog životnog veka bogatih i siromašnih.

Naravno, sve projekcije pokazuju da će se ovakva tendencija nastaviti i da će sa opadanjem kupovne moći siromašnih ljudi i sve većoj nesigurnosti u budućnost doći do naglog pada životnog veka među siromašnima. Pronalasci u medicinskim naukama i farmaciji omogućiće bogatima da drastično produže svoj život. Uzevši sve ovo u obzir možemo zaključiti da jednakost i demokratija prestaju da postoje čak i kada dođe do smrti kao nečega što se smatralo univerzalnim i inherentno demokratičnim, nečim na čemu se bazira ideja da smo svi jednaki.

Izvori:

Hart, C. L., Hole, D. J., Gillis, C. R., Smith, G. D., Watt, G. C., & Hawthorne, V. M. (2001). Social class differences in lung cancer mortality: risk factor explanations using two Scottish cohort studies. International Journal of Epidemiology, 30(2), 268-274.

Kogevinas, M. (1997). Social inequalities and cancer. Lyon, France: International Agency for Research on Cancer.

Marmot, M. G., & McDowall, M. E. (1986). Mortality decline and widening social inequalities. The Lancet, 328(8501), 274-276.

 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.