Yandex.Metrica

Josip Broz Tito – Intervju za Rimski nedeljnik “L’Espresso”

Odgovori na pitanja italijanskog književnika Alberta Moravije

 

MORAVIA: U Jugoslaviji se u poslednje vreme primećuje stanje političko-ideološke napetosti. Čemu pripisujete takvo stanje?

TITO: Uzrok treba tražiti u razlikama u privrednom razvitku pojedinih republika. Sada pristupamo reorganizaciji našeg državnog sistema. Problem nastojimo rešiti davanjem većih političkih i strukturalnih prava svim našim nacionalnostima. Ovakav proces reorganizacije nailazi na otpor elemenata sa centralističkim ambicijama koji, sa svoje strane, uživaju podršku i pomoć zemalja i grupa na vlasti, kojima ne odgovara jedinstvena i samoupravna Jugoslavija. Nema sumnje da je u poslednje vreme došlo do jačanja centrifugalnih sila koje smo pokušali zastaviti ustavnim amandmanima. U tom cilju osnovano je i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, vrhovni državni organ sa 22 člana koje biraju republike i pokrajinske skupštine sa mandatom od sedam godina. Predsedništvo će iz svojih redova birati potpredsednika sa mandatom u trajanju od jedne godine. Predsednik Republike u isto je vreme i predsednik Predsedništva.

Drugi problem koji moramo rešavati jeste problem rastućih investicija kao posledica privrednog razvoja zemlje. Nedostatak sredstava je doveo do sve većeg debalansa između rezervi i troškova. Troškovi života su porasli, doprinoseći zaoštravanju političko-ideološke napetosti. Ne treba, međutim, zaboraviti da je životni standard, uprkos ovim i drugim sličnim teškoćama, u stalnom porastu. Drugim rečima, opšti privredni napredak nije ostvaren na uštrb individualnog privrednog napretka.

MORAVIA: Da li je tačno da u Moskvi postoji grupa jugoslovenskih informbirovaca koja, uz pomoć SSSR, nastoji da izazove promene u Jugoslaviji?

TITO: Da, takvih grupa ima u Moskvi, pa i u Pragu. Ali nisu dovoljno jake da bi mogle izazvati promene u zemlji. Mi znamo ko su ti ljudi, a znamo i ko ih podržava. Neki su se vratili u Jugoslaviju, bilo kao turisti bilo kao građani kojima je dozvoljen povratak u zemlju. Reč je dakle o Staljinistima koji priželjkuju povratak na centralizam od pre 1947. Ali mi pratimo njihove poteze, i motrimo na njih.

MORAVIA: Šta mislite o teoriji ograničenog suvereniteta koju je proglasio Brežnjev prilikom sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj? Kakve su opasnosti od takve teorije za Jugoslaviju? Do kakvih intervencija može dovesti?

TITO: Na ovo pitanje možemo dati samo delimičan odgovor. Moramo pre svega, potpuno otvoreno reći da ne priznajemo ni legitimnost ni postojanje takve doktrine, koja nam, ukratko rečeno izgleda neprihvatljiva. U svakom slučaju, ona ne predstavlja nikakvu opasnost za Jugoslaviju. U stanju smo da se nosimo sa svakom situacijom koja bi mogla da proizađe iz primene te doktrine. Pored toga, pitamo se da li je opasnije govoriti o ograničenom suverenitetu ili nametati ograničen suverenitet snagom oružja kao što rade SAD u Vijetnamu?

MORAVIA: Postoji sovjetska penetracija na Balkanu. Sa kakvim ciljevima? Na koje zemlje računa SSSR kada je reč o takvoj penetraciji?

TITO: Ne verujemo da se može govoriti o sovjetskoj penetraciji na Balkanu. Ako postoji nešto, onda je to uzajamno nepoverenje između Istoka i Zapada.

MORAVIA: Hoće li prisutnost SSSR kao pomorske sile na Mediteranu dovesti do , po vašem mišljenju, promena u odnosu snaga? Kako će se to odraziti na odnos Jugoslavije i SSSR?

TITO: Za sada nema, koliko je nama poznato, nekog odraza sovjetskog pomorskog prisustva na Mediteranu. Čini nam se da je prevashodna namena sovjetske flote da pruža moralnu podršku  arapskim zemljama u njihovoj odbrani od izraelske agresije. Daleko su opasnije po SSSR flota i baze SAD. Jednog bi dana prisustvo američke i sovjetske flote moglo dovesti do sukoba. Kao što kaže jedna poslovica: kada se mnogo zvecka oružjem na kraju i pukne rat. Zato je, između ostalog, važno da se što pre nađe rešenje bliskoistočnog sukoba, kako bi se flote SAD i SSSR vratile kući i ostavile Mediteran zemljama kojima jedino i pripada: Jugoslaviji, Italiji, Francuskoj, Španiji, Turskoj, arapskim zemljama itd.

MORAVIA: Šta mislite o problemu Bliskog istoka? O ponovnom otvaranju Sueskog kanala? O pitanju palestinskog naroda?

TITO: Rešenje problema bliskog istoka je teško. U svakom slučaju, svako rešenje mora da pretpostavlja povlačenje izraelskih trupa sa teritorija okupiranih u šestodnevnom ratu. Poznato mi je da neke rukovodeće grupe u palestinskom pokretu jednostavno žele povratak svog naroda na teritorije odakle potiču. Bojim se, međutim, da je to iluzija, jer su Izraelci radikalno izmenili te teritorije. Mogla bi se, naravno, ispitati mogućnost smeštaja Palestinaca na teritoriju Cisjordanije i područje Gaze, ali Izraelci odbijaju takvu mogućnost.  Pre tri godine razgovarao sam u Alžiru sa predstavnicima Palestinaca o njihovim problemima. Podvukli su činjenicu da su Arapi i Jevreji vekovima živeli zajedno, u miru, sve do dolaska cionista. Trebalo bi, po mišljenju Palestinaca, stvoriti novi laičku i demokratsku državu, u kojoj Arapi i Jevreji mogu živeti zajedno bez trvenja. Ostaje da se vidi u kojo meri taj plan odgovara želji Palestinaca i Arapa.

Za sada međutim, stvari se sve više pogoršavaju. U Jordanu, beduini kralja Huseina pucaju na jadne palestinske izbeglice umesto da oružje koriste za oslobađanje okupiranih teritorija. To apsurdno ponašanje tumači se strahom nekih arapskih zemalja od socijalizma. Taj je strah i u korenu ne malog broja nesuglasica među arapskim zemljama. Iz svih tih razloga ne verujem da se o planu federacije, koji su predložili Palestinci, može barem za sada, ozbiljno razgovarati. Pored svega, on izaziva odbojnost SAD koje su zainteresovane za sprečavanje širenja socijalizma na Bliskom istoku. Istini za volju, Izraelci su u početku bili orijentisani ka socijalizmu, ali se poslednjih godina udaljuju od njega.

Što se tiče Sueskog kanala, mislim da bi njegovo ponovno otvaranje bilo od koristi za sve zemlje Mediterana, pa i za nas. Ali nismo spremni na prihvatanje ponovnog otvaranja po svaku cenu. Mislimo da kanal treba ponovno otvoriti samo posle povlačenja izraelskih trupa sa njegove obale. SAD su, razume se, protiv otvaranja, jer strahuju od ekspanzije SSSR u Indijski okean. To strahovanje dele i Englezi. SAD i Velika Britanija, naime, zainteresovane su da im Sovjetski Savez ne ugrozi prevlast u južnom delu afričkog kontinenta. Južnoafrička Republika i američka flota ugrožavaju antikolonijalističke zemlje kao što su Tanzanija i Zambija. Sovjetska flota deluje kao kočnica uticaju SAD u tim zemljama.

MORAVIA: Šta mislite o brani Cabora Bassa u Mozambiku? Verujete li da se ona gradi zarad jačanja portugalskog kolonijalizma?

TITO: Da, mislim da je upravo tako.

MORAVIA: Koji su glavni problemi između Jugoslavije i Albanije, između Jugoslavije i Bugarske?

TITO: Sa Albanijom nemamo problema. Naši odnosi su se znatno poboljšali i nedavno je došlo do razmene ambasadora. Kada je reč o Bugarskoj, suština spora predstavlja činjenica da Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije. Ipak se Makedonija znatno razvija i to ne samo na ekonomskom već i kulturnom planu. Ovakav stav Bugarske izaziva, razume se, ogorčenje kod Makedonaca i svih Jugoslovena. Mi ne tražimo prijedinjenje Makedonaca koji žive u bugarskoj Makedoniji, ali tražimo da im se priznaju sva prava koja pripadaju jednoj manjini.

MORAVIA: Sa Italijom, Jugoslavija održava prijateljske odnose. Nije uvek bilo tako. Zašto?

TITO: To je teško reći. Ranije teškoće treba uglavnom pripisati iredentistima. U interesu je, međutim, i Italije i Jugoslavije da imaju dobre odnose, jer su obe zainteresovane za stabilnost u ovom delu sveta. Bio sam nedavno u Italiji. Imao sam prilike da konstatujem da su odnosi između Italije i Jugoslavije odlični. I problem izvesnih manjih korekcija granica može biti resšen postepeno i bez teškoća.

MORAVIA: Šta mislite o kulturnoj revoluciji u Kini? Mislite li da je treba tumačiti kao uspeli pokušaj stvaranja nacionalnog socijalizma kao u Jugoslaviji?

TITO: Kada je reč o Jugoslaviji, ne radi se o „nacionalnom“, već o samoupravnom socijalizmu. Što se tiče Kine, mislim da je u toj zemlji došlo do pozitivnog reagovanja na unutrašnje protivrečnosti, savladavajući sve veći broj ozbiljnih teškoća. Moram dodati da im je to omogućilo i zauzimanje fleksibilnijih stavova u spoljnoj politici.

MORAVIA: Šta mislite o situaciji na Kubi?

TITO: Ne poznajem je naročito dobro. Uveren sam da će Kuba, koja je sopstvenim snagama izvojevala slobodu, na kraju uspeti da stvori i sopstveni oblik socijalizma. Kubi je sovjetska pomoć bila potrebna. Od nje same zavisi kako će ubuduće regulisati svoje odnose sa SSSR.

MORAVIA: Verujete li da ima nečeg novog u pogledu mira u Vijetnamu?

TITO: (na italijanskom, uz osmeh): Eppur si muove. To zavisi od SAD, a posebno od razvoja unutrašnje situacije u samoj Americi. Nikson do sada nije imao uspeha sa svojom politikom. Bio je to promašaj, kao što se videlo u Kambodži. Što se tiče vijetnamizacije, to je apsurd. Sa druge strane, kad se ne uspeva izvojevati pobeda na užem prostoru, apsurdno je proširivati područje sukoba; to samo dovodi do suprotstavljanja naroda jednih drugima… Pre tri godine bio je Harriman u Jugoslaviji i razgovarali smo o problemu Vijetnama. Rekao sam mu da bi jedno rešeje moglo da bude formiranje u Sajgonu privremene vlade sastavljene od predstavnika raznih partija. Vlade, koja ne bi bila baš socijalistička, ali demokratska. Harriman je podržao takvo rešenje. Mi smo u Jugoslaviji, po završetku rata imali slično iskustvo, formirali smo koalicionu vladu, u koju su ušli i predstavnici vlade u izgnanstvu. U inostranstvu se verovalo da će oni na kraju odneti prevagu, ali nije bilo tako. Zemlja je tražila socijalizam. I u Vijetnamu bi se, dakle, mogla uspostaviti vlada takve vrste, uz učešće predstavnika protivničkih partija, sa tim da se posle vidi šta će se desiti.

MORAVIA: Kako gledate na dalji razvoj socijalizma u Jugoslaviji? Verujete li da će socijalizam u Jugoslaviji uspeti da izbegne sudbonosnu tendenciju ka birokratizaciji?

TITO: Mi se borimo protiv birokratizacije. I poslednje promene u Jugoslaviji vezane su za borbu protiv birokratizacije. Samoupravljanje nije još dovedeno do kraja. Treba stvoriti potrebne uslove kako bi radnici mogli raspolagati celokupnim svojim dohotkom. U svakom slučaju, da bi smo se borili protiv birokratizacije, primenjujemo sistem rotacije funkcionera, koji ne mogu ostati na istoj dužnosti više od četiri godine.

MORAVIA: Ne smatrate li da postoje preterane razlike u ekonomskom položaju birokrata i radnika?

TITO: Razlike nisu između birokrata i radnika. Ima, u stvari, kategorija koje se obogaćuju na račun drugih kategorija. Trgovci, špekulanti, posrednici, na koje se nažalost ne može primenjivati sistem rotacije. Naći ćemo, međutim, puteve da ubuduće onemogućimo takve pojave. Jednog dana će se čuti da smo odlučili da ispitamo izvore takvog bogaćenja. Jer nema demokratije bez ekonomske baze. Za nas je takva baza samoupravljanje. Marksizam, sa druge strane, nije dogma. Stvorili smo socijalističku demokratiju zasnovanu na samoupravljanju, jer demokratska sloboda bez socijalizma, kao što biva u zapadnim zemljama, svodi se na puku formalnost.

MORAVIA: Hvala gospodine Predsedniče.

TITO: Kao što vidite, odgovorili smo na sva vaša pitanja.

 

20. juli 1971

 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.