Novi hladni rat zvezda

Kako će američki bojkot ruskih svemirskih usluga uticati na istraživanje svemira i možemo li da priuštimo novi hladni rat?

Čak ni svemir nije pošteđen posledica političkih igara koje se odvijaju na planeti stotinak kilometara niže. Trenutni raskol u međunarodnim stavovima, izazvan reakcijom Rusije u Ukrajini, odjeknuo je i u NASA. Nakon perioda izuzetno plodne saradnje svemirskih agencija Amerike i Rusije, NASA je rešila da svoju podršku Krimu i osudu ruske vlade ilustruje i administrativnom odlukom. Početkom aprila, agencija je objavila zvanični dokument u kom najavljuje početak bojkota i prekid svake vrste kontakta sa Rusijom.

„S obzirom na kršenje ukrajinskog suverenita i teritorijalnog integriteta od strane Rusije, vlada Sjedinjenih Američkih Država je odlučila da će, do daljnjeg, svi kontakti između NASA i predstavnika ruske vlade biti prekinuti, osim ukoliko određena aktivnost nije posebno izuzeta. Ova obustava uključuje bilo koje putovanje NASA u Rusiju, kao i posete predstavnika ruske vlade NASA objektima, bilateralne sastanke, elektronsku poštu, telefonske ili video konferencije“, NASA.

KAKO DO SVEMIRA?

Svakako je prva reakcija na ovu vest zabrinutost za astronaute koji trenutno borave na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Od kada su čuveni spejs šatlovi penzionisani, što se desilo 2011, kompletan američki svemirski program snažno se oslonio na usluge Rusije. Jedini način za astronaute da dođu i odu sa svemirske stanice jeste mesto na ruskoj raketi Sojuz, koja poleće sa Bajkonur kosmodroma u Kazahstanu.

Naravno, i Amerika je apsolutno svesna svoje zavisnosti od Sojuza, te je saradnju na nivou Međunarodne svemirske stanice isključila iz odluke. NASA i Roskosmos će nastaviti saradnju kako bi ISS i dalje radio bezbedno i neometano. Ipak, američka agencija nije ni pokušala da sakrije svoje nezadovoljstvo ovom odlukom, pošto bi radije učinila suprotno.

NASA kao glavnog krivca za ovu krajnje nepoželjnu situaciju vidi američni Kongres. Da je veći deo nacionalnog budžeta bio usmeren na ulaganja u oblasti komercijalnog svemirskog programa, Amerika bi do sada možda već nezavisno letela u svemir. U svom saopštenju, NASA pojednostavljuje stvari tako što daje izbor Kongresu: ili će više novca otići na to da se lansiranje vrati na teritoriju SAD, ili će se godišnje milioni izdvajati za rentiranje prevoza od Rusije.

CENA BOJKOTA

Poznato je da je najčvršća spona između NASA i Rusije upravo Međunarodna svemirska stanica. Nakon odluke da se saradnja prekine na svim nivoima, osim na ovom najvažnijem projektu, postavlja se pitanje da li NASA uopšte nešto gubi, i ako gubi, šta je to?

Jedna od stvari koje će definitivno trpeti je eksperiment sa ruskim instrumentom na roveru Kjuriositi koji trenutno vrši geološka i atmosferska ispitivanja Marsa. Ovaj instrument traži vodu na dubini od 50 santimetara ispod površine crvene planete. Osim ovoga, NASA je takođe sprovodila aeronautičke testove u vazdušnim tunelima u Rusiji. Statusi ovih projekata nisu poznati, jer zvanična lista obustavljenih aktivnosti još uvek nije objavljena.

Ono što je važno jeste tvrdnja da se bojkot neće odraziti na  ISS, pošto je svima jasno da bez jedne od dve ključne nacije stanica jednostavno neće moći da ostane u orbiti. Ostale aktivnosti kod kojih postoji kooperacija će biti detaljno i pojedinačno ispitane.

Ono što je važno, i što NASA želi da svi razumeju, jeste da je američka vlada donela ovu odluku, a da je NASA, kao vladina agencija, mora sprovesti u delo. Nije prvi put da se prave ovakvi potezi. Svojevremeno su prekinuti odnosi i sa Poljskom i sa Kinom, iz striktno političkih razloga, i obnovljeni nakon određenog vremena.


Nevena Grubač –
Elementarijum

Source: http://elementarium.cpn.rs/elementi/novi-hladni-rat/?lang=lat

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.