Zašto nema ruske vojne intervencije u Ukrajini?

Foto: Aleksey Yermolov/Wikimedia

Foto: Aleksey Yermolov/Wikimedia

Da je ovaj tekst pisan samo nekoliko dana ranije, znatan deo bio bi posvećen objašnjavanju zašto je slanje trupa u Ukrajinu neprikladno i prosto glupo čak i nakon referenduma. Srećom, zapovednik snaga otpora Slavjanska, Igor Strelkov, izašao je na kraj sa ovim zadatkom bolje od mene: u video obraćanju veoma je jasno obrazložio inertnost lokalnog stanovništva Luganska i Donjecka u smislu praktičnog delovanja u cilju zaštite svojih interesa od hunte. Iščekujući rasprave o referendumu, požurio bih sa ocenom da je izlaznost zasigurno dobra, ali da nije mnogo drugačiji od „lajk” dugmeta na Fejsbuku. „Lajk” ne menja ništa. Referendum je neophodna ali ne i dovoljna akcija.

Koliko je Kremlj bio spreman za događaje u Ukrajini i koliko sada improvizuje?

Preporučujem vam da pročitate telegram sa Wikiliksa: https://wikileaks.org/plusd/cables/08MOSCOW265_a.html u kojem je Kremlj 2008. godine Amerikancima jasno ukazao na scenario koji vidimo danas: „Eksperti nam govore da Rusiju naročito brine da jake podele u Ukrajini oko članstva u NATO-u, sa većim delom etničke ruske zajednice protiv tog članstva, mogu dovesti do nasilnog rascepa ili, u gorem slučaju, do građanskog rata. Rusija bi morala da donese odluku da li da interveniše. Odluku, sa kojom Rusija ne bi želela da se suoči. ”

Logično je pretpostaviti da ovakav razvoj događaja nije iznenađenje za Kremlj, kao i da se sada nalazimo u još neprijatnijem scenariju ali sa manje nijansi, nešto poput „Plana E”.

Da bismo razumeli šta će Kremlj sledeće da uradi, formulišimo ciljeve:

  • ne dozvoliti Ukrajini da uđe u NATO;
  • ne dozvoliti uspostavljanje i stabilizaciju rusofobičnog režima u Ukrajini, a to podrazumeva denacifikaciju;
  • ne dozvoliti genocid nad ruskim stanovništvom na jugoistoku zemlje.

Idealni slučaj podrazumeva postizanje sva tri cilja pri čemu treba izbeći slom ruske ekonomije dok se ona preorijentiše ka Aziji i istovremeno sprečiti SAD da postignu svoje ekonomske ciljeve na račun EU.

Kako se ovi ciljevi mogu ostvariti?

Uzmimo u obzir najjednostavniji scenario i pogledajmo koje su mu slabe tačke i negativne posledice: dakle, ruska vojska dolazi u Ukrajinu i nekoliko dana kasnije ulazi u Kijev, potom zauzima celu Ukrajinu. „Patriote” su ushićene, održavaju se parade na Hreščatiku, itd. Čini se da su postignuta sva tri cilja, međutim, iskrsavaju sledeći problemi:

  1. U EU, gde je poslovna elita polako nagazila svoje političare i zakočila ekonomske sankcije, zastupnici ratne opcije (tj. zastupnici američkih interesa) jasno trijumfuju. Sprovode se u potpunosti prave sankcije protiv Ruske Federacije sa zastrašujućim efektom prvenstveno za samu evropsku ekonomiju koja trenutno pada u recesiju. Ništa oko čega bi se radovali.Sa ovakvim razvojem, SAD lako mogu da prisile EU da prihvati američke uslove Transatlantskog partnerstva za trgovinu i ulaganje, tj. trgovinskog pakta koji bi Evropsku uniju pretvorio u privezak američke ekonomije. Pregovori o trgovinskom paktu trenutno su u toku i, za SAD, ulazak ruskih trupa u Ukrajinu bio bi veliki dar. Sankcije prema Rusiji uništile bi evropske poslovne i trgovinske barijere prema SAD. Na kraju bismo imali: EU u stanju sličnom posleratnom; SAD sa belim rukavicama kako ushićeno preuzimaju evropsko tržište na kojem ne bi imale konkurenciju; Ruska Federacija – ne baš u najboljem stanju. Ne deluje li da u ovoj situaciju neko ispada budala, i da taj neko nisu SAD? Usput, nije neophodno uzeti u obzir argumente koji tvrde da evropski političari ne bi dozvolili ekonomsko samoubistvo. Evro-birokrate, kao što je praksa pokazala, za to nisu sposobne.
  2. Osim što bi Kremlj Vašingtonu učinio uslugu, pogledajmo šta bi se desilo samoj Rusiji.
    • Ako se sankcije Rusiji umešaju pre potpisivanja megaugovora za gas na 30 godina sa Kinom, onda bi Kina bila u mogućnosti da pregovara sa pozicije sile. Zapravo, sa pozicije ucene (ovo se vidi u ophođenju Kineza, iako ne jasno).
    • Ako bi se sankcije Rusiji nametnule pre nego što se uspostavi naftni megaugovor sa Iranom, kroz koji bi Rosneft mogao da kontroliše dodatnih 500.000 barela goriva dnevno, Iran bi mogao da pregovara o ceni sa pozicije sile.
    • Svi naredni pokušaji da se razvije bilo šta, pa i uvoz koji nam je trenutno potreban, bili bi veoma veoma skupi.
    • Ako se sankcije umešaju pre potpisivanja ugovora o uspostavljanju Evroazijske ekonomske zajednice, zamislite kakve bi adute za pregovor imali Lukašenko i Nazarbajev nad Putinom. Još malo pa bi Moskva morala da plaća za naftu zarad stvaranja EAEK.
  3. Ruska Federacija bi morala da preuzme odgovornost za obnovu ukrajinske ekonomije i denacifikaciju: gde pronaći potrebne „denacifikatore” „prašnjavih šlemova” (za slučaj da je neko zaboravio, prema Okudžavi, komesari prašnjavih šlemova su se nadvili nad mrtvim herojem Građanskog rata) da se bore protiv zbijenih grupa ukrajinskih nacista koji uživaju podršku i materijalna sredstva iz inostranstva? U celini, jasno je da ovakav scenario ide u korist SAD i Kini. Rusiji ostaje dubok utisak moralnog zadovoljstva, ekonomskih problema i buduće kletve „velikodušnih” Ukrajinaca koji su nezadovoljni „životom pod okupacijom”.

Kako su naše slabosti raspoređene po ključnim vremenskim odrednicama?

  1. Gasni ugovor sa Kinom – maj-juni (potpisan 21. maja).
  2. Naftni ugovor sa Iranom tokom leta. (Zato su SAD podigle embargo. Kuda teče nafta? U Kinu.)
  3. Važno! Izbori za Evropski parlament na kojima će dosta glasova dobiti saveznici Rusije. Nakon izbora, biće sastavljene evrokomisije različitih sastava sa kojima će biti lakše sarađivati – 25. maj. Još važnije! Za gasni ugovor sa Kinom, novoizabrani deputati će biti popustljiviji prema Južnom toku.
  4. Prikupljanje svih relevantnih dokumenata, dozvola i sl., za izgradnju Južnog toka – maj.

Ovo je očigledno golom oku, međutim, postoje i drugi veoma bitni aspekti za koje je teško odrediti vremenski period:

  1. Prelaz na poravnanje za energiju u rubljama. Nafta i gas nisu krompiri: njima se snabdeva po dugoročnim ugovorima koji se ne mogu jednostrano menjati, već zahtevaju dug rad na uspostavljanju novog ugovora, plus promene u važećem.
  2. Prelaz na kotiranje energije u rubljama na ruskim tržištima – u potpunosti paklen zadatak, ako ni zbog čega drugog onda samo zato što to do sada niko još nije uradio.
  3. Sopstveni platni sistem.
  4. Priprema za zamenu uvoza ili unapređenje saradnje sa azijskim snabdevačima.

Sada ubacite i interesantne inicijative ruskog Ministarstva spoljnih poslova koje ne sedi skrštenih ruku. Na primer, zamenik ministra Krasin je bio u Dohi 6. maja i susreo se sa celokupnom katarskom elitom. Rezultati su, po mom mišljenju, šokantni. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, katarski emir je rekao da ceni „ubedljivu i doslednu regionalnu politiku Ruske Federacije”, što je neočekivano od zemlje koja ne samo da je saveznik SAD, već i politički ogranak Exxon Mobila na Bliskom istoku kao i stopostotni protivnik Ruske Federacije u Siriji. Ali činjenica je da američki san o snabdevanju celog sveta jeftinim gasom znači smrtnu kaznu za Katar i njegovu elitu. Bez ultravisokih cena gasa, Katar ne samo da gubi nadu da bude regionalna veličina, već postaje leš. Doha se brzo usredsredila i ponudila nešto interesantno: „Istovremeno, naglasak je stavljen na ubrzavanje koordinacije Foruma zemalja koje izvoze gas (GECF)”, narednog samita koji će (začudo!) biti održan u Kataru. GECF je organizacija koja obuhvata zemlje kao što su Rusija, Iran, Katar, Venecuela, Bolivija i druge zemlje koje je Kremlj, već duže vreme ali bez uspeha, pokušao da pretvori u ekvivalent OPEC-u. Moguće je da je sada pravi trenutak za formiranje gasnog kartela. Prvo, tri najveća izvoznika gasa: Rusija, Katar i Iran imaju veoma slične interese i u mogućnosti su da podele tržište tečnog prirodnog gasa i tržište gasovoda. Takav gasni kartel bi, čak i u skraćenom obliku (Rusija, Katar i Iran) kontrolisao makar 55 odsto svetskih rezervi gasa i imao bitne prilike da utiče na evropska i azijska tržišta energentima. Naravno, takav projekat bi se susreo sa mnogim teškoćama i suprotstavljanjima, pa niko ne garantuje da bi sve radilo kako treba, ali je bitno videti da Moskva aktivno traži prilike za strateške prednosti u borbi protiv SAD.

Nadajmo se da je sada jasno na šta Kremlj troši svoje vreme, šta pokušava da izbori iz ukrajinske situacije, i zašto je to bitno.

Vratimo se problemima direktno vezanim za Ukrajinu i napomenimo da čak i uspostavljanje svih bitnih projekata spoljne politike ne bi pomoglo u izvođenju denacifikacije Kijeva tako da ruske trupe ili pobunjeničku vojsku Novorusije pozdravljaju hlebom i solju, čak i u centralnom regionu. Ako novorusijska vojska ima problema sa mobilizacijom u Lugansku i Donjecku, onda bi rad unutar umrtvljenih regiona bio veoma, veoma težak. Međutim, izgleda da će se uz Rusku Federaciju na borbenom frontu uskoro pojaviti i pukovnik Glad i specijalne jedinice Hiperinflacije, koje će dramatično promeniti odnos snaga.

Ukrajinska ekonomija je upropašćena. Uzimajući u obzir katastrofalnu prolećnu setvu, uništeno povrće, nedostatak kredita, probleme sa gasom, nagli porast cena goriva, možemo sa sigurnošću reći da će ekonomija postati kao severna zver, puna i kudrava. Niko neće dati novac hunti, čak ni MMF koji je obećao oko sedamnaest milijardi dolara (tačno 50 odsto od potreba Ukrajine za ovu godinu) i stavio u ugovor „sigurnosnu klauzulu”: ako Kijev ne bude kontrolisao sve regije, neće dobiti ni cent.

Glad, zima i hiperinflacija (uzrokovane kolapsom grivnje) aktivno će raditi na slabljenju hunte i korigovati umove „velikodušnih” Ukrajinaca: sigurno neće zavoleti Rusiju, ali to i nije bitno. Bitno je da će se sećati Janukovičevog perioda kao slatkog, nedostižnog sna.

Štaviše, u kontekstu poptunog ekonomskog kraha, za rudare, metalce i ostale drugove koji su čvrsto vezani za svoje poslove iz straha da ih ne izgube, mogućnost da ih zadrže neće postojati. Biće prinuđeni da na bilo koji način učestvuju u političkim i ekonomskim problemima Nove Rusije. Po svoj prilici, moraće da učestvuju sa oružjem u rukama.

Istovremeno, huntin postavljenik Porošenko, kojeg je Ukrajini utrapila Evropska unija, imaće veoma jak podsticaj da pregovara sa Moskvom o koncesijama i da ponudi kompromise. Već sada će nova evropska komisija, kojoj je potreban mir i stabilnost na istoku zarad stabilnog tranzita gasa, vršiti pritisak na Porošenka u tom pravcu, a u istom pravcu guraće ga i društveni nemiri podstaknuti pukovnikom Glađu i saboterom Hiperinflacijom.

Svi ovi faktori zajedno otvaraju Kremlju veliku mogućnost da reformiše bivšu Ukrajinu u nešto podesnije interesima Ruske Federacije. Upravo je to scenario koji Sjedinjene Američke Države žele da izbegnu, i iz tog razloga imaju ozbiljnih razloga da ubrzaju prelaz konflikta u „vrelu fazu” sa upotrebom trupa i masovnim krvoprolićem.

Dodate li na to i vreme koje je potrebno da Glad počne da deluje kao i vreme potrebno da se reše problemi spoljne politike u smislu uspostavljanja saradnje sa Kinom, Iranom, oslobađanja od dolara, zamenjivanja uvozne robe, itd, grubom procenom možemo zaključiti da je potrebno oko pet do devet meseci da se obezbedi rešenje za Ukrajinu i druge probleme u maksimalnu korist Rusije. Tokom ovog perioda mora se obezbediti očuvanje Ukrajine u stanju građanskog rata i idealno, u kombinaciji sa građanskim ratom, oduženi i „gusti” pregovori sa Ukrajinom uz učešće međunarodnih posmatrača – nešto poput 2 + 4 formata, tj. Porošenko + Carev + Rusija, EU, OEBS, SAD.

Poslednjih meseci SAD su usporile rad štamparija novca smanjujući stimulisanje ekonomije sa 85 na 55 milijardi dolara mesečno. Mnogi smatraju (npr. http://www.reuters.com/article/2014/04/27/us-usa-fed-idUSBREA3Q08920140427) da će se štamparske mašine ugasiti krajem godine. Dakle, u decembru, kada bi i Rusija završila sprovođenje svog plana. Uzrok ovome je činjenica da se dolar, iako je glavna međunarodna moneta, ne može štampati u beskraj – to je nemoguće. Po nekim procenama, Sjedinjene Američke Države su u potpunosti iskoristile sve resurse moći dolara koji su im omogućili da budu „nevaljali” sa finansijskom mašinerijom. Štaviše, posledica i neizbežan efekat takvih trikova je smanjenje tarifa na obveznice SAD, koje, sa druge strane, pomažu Vašingtonu da plaća manje za svoje dugove, ali isto tako guši ceo penzioni i osiguravajući sistem koji je zasnovan na očekivanju potpuno drugačijih prihoda od obveznica. Grubo rečeno, do kraja ove godine, SAD će imati izbor ili da unište socijalni sistem da bi nastavile sa štampanjem ili da smanje apetite sa ciljem da očuvaju bilo kakvu šansu stabilnosti u svojoj kući. Sudeći po smanjenju količine dolara koji se upumpavaju u sistem, Vašington je odlučio da je sprečavanje socijalne eksplozije bitnije od spoljnopolitičkih ambicija.

Za kraj, kao rešenje zagonetke, načinimo procenu:

  • Amerika će svim sredstvima pokušati da pogorša situaciju u Ukrajini sa ciljem da oslabi Rusiju i stavi celo evropsko tržište pod svoje krilo pre nego što bude primorana da zaustavi štampanje novca.
  • Kremlj će pokušati da prevede ukrajinsku krizu iz akutne u hroničnu fazu – građanski rat sa sporim pregovorima usred ekonomskog kraha Ukrajine. Istovremeno će iskoristiti vreme da stvori pogodne uslove za prelaz na oštar sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama – rad na oslobađanju od dolara sa Kinom, Iranom i Katarom, stvaranje Evroazijske ekonomske zajednice, itd.
  • Dovršiti krizu u decembru 2014, a možda i ranije ako SAD odustanu od pogoršanja odnosa.
  • Šta ako SAD ne odustanu? Onda… veliki rat… rat za resurse.

Tekst preveden sa: Vineyard of the Saker

Original na ruskom: WorldCrisis.ru

Source: Сухов боец красной армии [suho], „ПОЧЕМУ НЕТ ВОЕННОЙ ИНТЕРВЕНЦИИ РФ НА УКРАИНУ”, http://worldcrisis.ru/crisis/1516927,

2 Responses to Zašto nema ruske vojne intervencije u Ukrajini?

  1. Tihomir 10/07/2014 at 12:17 pm

    Ovaj portal je ideološki dobro ofarban.Zastupa pojedine nacionalne ideje,i zato ne želim ovo više ćitati jer mi ide na živce.Vaša ofarbanost kod iole informiranih ljudi nemože proći osim ako nisu na istoj valnoj dužini s vlasnicima ovog portala.

    Reply
    • Krčmar 10/07/2014 at 12:47 pm

      Poštovani Tihomire, kao što je navedeno, tekst je prenešen sa drugog portala. Cilj redakcije je informisanje, a ovaj tekst daje alternativni pogled na trenutnu geostratešku situaciju u Ukrajini. Stavovi autora teksta nisu nužno i stavovi redakcije ovog portala. Jedina nacionalna ideja koju mi podržavamo je jugoslovenska, a iz solidarnosti ćemo podržati svaku drugu progresivnu i antiimperijalističku. Mi našu ideologiju ne krijemo i o uređivačkoj politici se možete informisati na stranici ‘O nama‘. Žao nam je ako vam nije po ukusu i svakako smo otvoreni za sugestije koje bi doprinele kvalitetu naših tekstova ako su sugestije u skladu sa našom uređivačkom politikom. Sve najbolje.

      Reply

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.