Postoje li dobre banke?

Basket_of_moneyKada govorimo o ulozi banaka u društvu, šta nam prvo padne na pamet? Lihvarenje? Dužničko ropstvo? Deložacije? Finansijski kapital kao motor imperijalizma? Neko ko ne stvara nikakvu vrednost, a basnoslovno se bogati na račun društva? Svakako, ne pada nam na pamet nikakva pozitivna misao, a kako i može kada poseduju gotovo sve oko nas, a od nas traže da se odričemo i radimo za manje.

Poslednjih godina, međutim, govori se o etičkim bankama. O preciznim definicijama teško je govoriti, ali postoje izvesna načela kojim se većina ovakvih organizacija rukovodi: ulaganje vođeno etikom, tj. finansiranje projekata sa pozitivnim uticajem na društvo i prirodnu sredinu kao i podsticaj solidarne ekonomije. Osim finansiranja društveno korisnih projekata, velika važnost se pridaje tzv. transparentnosti, tj. obavezi da se javno objave svi projekti koji se finansiraju, te suzdržavanje od špekulacija – bez učestvovanja na berzi i sl.1

Budući da se radi o predstavama ispravnosti, a ne o precizno definisanim načelima i pravilima, etičke banke međusobno mogu da budu veoma različite. Uporedimo nekoliko primera.

Triodos

Od svih etičkih banaka, Triodos je najsličnija tradicionalnim bankama. Naime, njihova ideja etike je transparentnost i investicije u „realnu” ekonomiju, očuvanje prirodne sredine, kulturu, zabavu i slično. Sama banka je privatno vlasništvo, koristi iste finansijske mehanizme kao i bilo koja druga banka, a i ne libi se da otpusti radnike koji pokušavaju sindikalno da se organizuju.2 Dakle, etika je u ovom slučaju čist marketing koji je dobio na popularnosti nakon skandala tradicionalnog bankarstva koje uvlači države u sve veće probleme (kao što je bio primer u Grčkoj, Španiji, Italiji, Portugalu i Irskoj), te svojim klijentima nudi mogućnost da se bolje osećaju time što znaju da će novac koji im oduzmu za posredovanje ići u prave ruke (uz profit banci svakako).

Fiare

Italijanska banka Fiare vuče korene od MAG3 kooperativa nastalih kao alternativa tradicionalnim finansijskim tokovima, a sa ciljem finansiranja kooperativne ekonomije, ekoloških i solidarnih projekata. Fiare nudi gotovo sve usluge koje nude i tradicionalne banke, s tom razlikom što je u pitanju kooperativ koji ohrabruje svoje klijente da ujedno postanu i njegovi članovi. Član kooperativa, bez obzira na uloženi kapital, ima pravo učešća i glasa na skupštinama ove banke gde se ujedno i donose odluke vezane za direkciju banke.

U praksi, osim što investicije usmerava ka društvu, usluge koje nudi su poput svih ostalih banaka: uzima proviziju na gotovo sve vidove transakcija i, svakako, interese na kredite. Etika se svodi na, svakako pohvalno, odbijanje finansiranja proizvodnje i trgovine oružjem, eksploataciju dečijeg rada, intenzivno stočarstvo, kockanje, itd. Iako je sudbina kooperativa u rukama njegovih članova, ne prestaje da bude zasnovano na špekulaciji i reprodukciji kapitalističkih odnosa.

Projekat JAK

Švedski projekat JAK je kreditno društvo koje unosi jednu novinu: daje kredite bez interesa! Princip ove banke se zasniva na tome da se daje kredit uz uslov da se otvori štedni račun u visini kredita. Na taj način, novac koji klijent uloži na štedni račun, banka koristi da izdavanje novih kredita. Naravno, kada klijent uštedi dovoljno da „otplati” dug, može slobodno raspolagati svojim novcem.4

Kao i u slučaju Fiarea, radi se o kooperativu čiji članovi odlučuju o budućnosti banke. Ovde, za razliku od ostalih slučajeva, etika se sprovodi ne samo u domenu investicija već i u odnosu prema klijentu, tj. bez lihvarenja.

CASX

Kooperativa za samofinansiranje je još jedan primer samoupravne organizacije bez interesa. Organizacijom upravljaju njeni članovi, a članom se postaje otvaranjem tekućeg računa. Ova organizacija je posrednik, a njeni članovi mogu ulagati depozite (dati novac na korišćenje dok ne zatraži novac nazad), donacije (dati novac u vidu pomoći, bespovratno) ili tražiti finansiranje. Administrativno osoblje obavlja posao na dobrovoljnoj osnovi. Uložen novac se deli na tri dela: prvi da se obezbedi dovoljna količina za depozit ako neko želi da ga podigne; drugi deo se ulaže u „sigurne” projekte, tj. u one za koje CASX smatra da ne predstavljaju rizik za novac; treći deo se koristi za finansiranje malo rizičnijih projekata koji bi vratili veću vrednost. Svi projekti koji zatraže finansiranje prolaze kroz radne grupe koje ih procenjuju, savetuju i konačno predstavljaju skupštini kooperativa za odobravanje.

Finansiraju se pojedinci, samoupravni kolektivi sa ciljem opšteg dobra, projekti vezani za očuvanje prirodne sredine i slično. Osim toga, imaju i fond za kolektivizaciju sa svrhom pretvaranja državnog i privatnog vlasništva u zajedničko (komunalno) kao opšte dobro. Kolektivizirani resursi se stavljaju na raspolaganje zajednici i građanstvu, samoupravnog su karaktera i upravlja se skupštinama.

Iako nije sasvim jasno kakav je lični interes ulagača u ovom slučaju, opšti i društveni interes je ovde najizraženiji. Špekulacija je prisutna u veoma malim razmerama, a stavlja se u službu stvaranja kolektivnog vlasništva.

Islamsko bankarstvo

Ovaj pregled bi bio nepotpun bez pomena islamskog bankarstva. Naime, šerijat zabranjuje interese, tj. lihvarenje. Način na koji se interesi zaobilaze može zavisiti od kreativnosti pojedinih banaka. Primera radi, umesto da se da novac u vidu zajma, banka obavi kupovinu umesto klijenta, a potom klijentu proda na dogovorene rate po ceni višoj od kupovne. Iako banka ne kažnjava kašnjenje pojedinih rata, zahteva određen zalog kao garanciju. Drugi metod je, recimo, formiranje zajedničkog entiteta između banke i klijenta pri čemu obe strane ulože kapital. Nakon što bi se taj kapital iskoristio za kupovinu, recimo stana, klijent bi imao mogućnost da od banke otkupi njen deo učešća u tom partnerskom dogovoru.

U ovom slučaju, šerijat obavezuje banke na etičko ponašanje do određene mere. Osim nepostojanja interesa, prema islamu, klijent ne sme da snosi sav rizik i posledice neuspeha, te se i rizik i prihod ravnomerno raspoređuju između njega i banke. U pogledu investicija, ulaganje se vrši u etičke svrhe (poput ostalih navedenih banaka).

Naravno, islamska banka nema pretenzija da prevaziđe kapitalizam, ali u etičkom pogledu predstavlja znatnu razliku od tradicionalnog bankarstva utoliko što je daleko manje štetna po društvo.

Umesto zaključka

Za etičko bankarstvo se može reći da „nije zlato sve što sija”. Isto tako, možemo odgovoriti na pitanje iz naslova: da, dobra banka postoji i može uspešno funkcionisati. Shvatanje etičkog bankarstva se kreće od društveno korisnih investicija do finansiranja projekata za njegovu transformaciju (poput kolektivizacije dobara). Međutim, treba imati u vidu da su sve ove organizacije sastavni deo kapitalističkog uređenja i ma koliko one pokušavale da uklone njegove sporedne efekte, ne rešavaju kapitalističke suprotnosti. Drugim rečima, etičko, kooperativno bankarstvo je pozitivan korak u pravom smeru, ali ne cilj sam po sebi.

Liked it? Take a second to support Stefan Martinović on Patreon!

  1. Treba biti oprezan po pitanju špekulacija jer je suštinski svaki tip investicije u osnovi špekulativan: polazi se od ideja ne samo da će se uložena suma povratiti već da će se vratiti daleko veća suma. 

  2. http://www.eldiario.es/economia/Triodos-Bank-trabajadora-secretaria-CCOO_0_274022751.html 

  3. Mutua Auto Gestione, http://base.d-p-h.info/fr/fiches/premierdph/fiche-premierdph-771.html 

  4. https://www.jak.se/jakexplained 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.