Silovanja u australijskom azilantskom kampu

Izvor: Wikimedia

Izvor: Wikimedia

Ispitivanje u australijskom azilantskom kampu izmeštenom u Nauru ukazalo je na žalbe o silovanjima i lošim životnim uslovima.

Žene i deca, zatvoreni u ustanovi za azilante pod upravom Australije, prinuđeni su da mokre u krevetu zbog straha od silovanja tokom kasnih noćnih odlazaka do toaleta, pokazala je anketa u prošli utorak.

Najmanje jedna štićenica centra izjavila je da ju je silovao čistač dok je noću išla u toalet, Sidnejski pedijatar Dejvid Ajzaks je rekao senatskim istražiteljima u Kanberi. „Deset minuta je nezaustavljivo jecala dok mi je govorila šta se dogodilo i nema razloga da joj ne poverujem“, Ajzaks je saopštio u pisanoj izjavi. „Mnoga deca a i neke majke pate od mokrenja u snu jer se boje noćnih odlazaka u kupatilo.

Anketa je deo istrage o optužbama za seksualno zlostavljanje i zastrašivanje koje su iznete u izveštaju o uslovima u ustanovi koji je objavljen u martu 2014. godine.

Sudeći po Mosovom izveštaju, moguće je da su najmanje dve žene i devojčica silovane tokom boravka u pritvoru. Izveštaj je takođe izneo tvrdje da su čuvari iznuđivali seksualne usluge od štićenika u zamenu za drogu ili duži boravak pod tuševima.

Po zapažanjima autora izveštaja, nekadašnjeg komesara za integritet Filipa Mosa, potražioci azila su rekli “da su zabrinuti da bi ulaganje žalbe moglo negativno uticati na odluku o dobijanju azila”.

Prvi svedoci pozvani da svedoče u utorak, bili su predstavnici privatne kompanije Transfild usluge, koja ima 1.2 milijarde australijskih dolara vredan ugovor za upravljanje centrom. Predstavnici su priznali da je bilo nagoveštaja takvih zbivanja ali da su učinjeni napori da se uslovi boravka poprave.

Transfild je takođe potvrdio izjave azilanata da borave u vlažnim šatorima dok dnevne temperature prelaze 30 stepeni, međutim, Transfildovi predstavnici nisu umeli da odgovore da li planiraju da zaustave širenje vlage. Takođe nisu umeli da objasne kako je osoblje reagovalo na seksualni napad na maloletnu azilantkinju koji se zbio 2013. godine, kao što nisu znali da daju tačan broj slučajeva prijavljenih napada i slučajeva samopovređivanja.

Pravdali su se time da ne žele da daju netačne informacije i da će validne podatke dati kada budu o tome obavešteni. Predvodilac istrage, Aleks Galaker, opisao je nemogućnost predstavnika da daju odgovore kao “nesvakidašnju”.

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.