Yandex.Metrica

SAD se ustremljuju na Venecuelu koristeći spor oko granice kao izgovor

EssequiborivermapGranični spor između Bolivarske republike Venecuele i njenog istočnog suseda Gvajane koji je u toku, nije tek prosto  neslaganje oko prozvoljne linije na mapi. Zapravo to je sukob značajnih političkih i ekonomskih dimenzija, koji će imati dubok i dalekosežan geopolitički uticaj.

Oblast koja je u pitanju je Gvajana Esekibo i oko te teritorije sukob postoji više od veka, još od vremena kada su britanski imperijalni interesi davali konture političkoj mapi većeg dela sveta, uključujući i Latinsku Ameriku. Od 1966. godine, kada je Gvajana postala nominalno nezavisna država, ova regija je pod sporom od strane zainteresovanih strana. Venecuela smatra da ova oblast treba da je pod njenim suverenitetom još od 1899. godine kada je granica pomerana u korist britanskih kolonijalista. To nije sprečilo Gvajanu da naruši stabilnost regiona prisvojivši pravo nad celom teritorijom, prodajući veoma vredne koncesije za istraživanje nafte i gasa ključnim severnoameričkim korporacijama. Ovo je dovelo do intenziviranja sukoba, primoravši Venecuelu da odgovori diplomatskim i političkim pritiskom.

Ali, naravno, kao i za sve drugo što se odnosi na Venecuelu na međunarodnoj političkoj sceni, postoji skriveni plan ukorenjen u imperijalističkoj politici Vašingtona. U svom pokušaju da uguši politički i ekonomski razvoj Venecuele kao nezavisnog regionalnog aktera, SAD koriste svoj uticaj da destabilizuju region. Ciljevi su različiti, ali usko povezani: obogatiti američke energetske korporacije na račun Venecuele i u isto vreme prikazati Venecuelu kao agresora. Na ovaj način Vašington pokušava da uspostavi hegemoniju koju je nekada održavao brutalnom silom.

U srži ovog graničnog spora je energija i milijarde dolara profita koje mogu biti izvučene sa ofšor teritorije. Prema Američkoj agenciji za prirodne nauke (US Geological Survey (USGS)) “Basen Gvajane Surinam je drugi najperspektivniji neistraženi basen u svetu, kao i 12-ti po značaju naftni basen u svetu uključujući istražene i neistražene basene”. Basen koji se proteže od istočne Venecuele do obala severnog Brazila, premija je kako za svetske energetske korporacije tako i za vlade.

USGS daje grubu procenu da oko 15 milijardi barela nafte i neotkrivenih 42 triliona kubnih metara gasa leže ispod basena, čekajući da budu izvađeni. Sukob oko granice pogoduje kompanijama kojima je lakše da se nose sa vladom u Džordžtaunu koja je spremna na saradnju, nego sa nezavisnom vladom u Karakasu.

SAD su nedavno i zvanično stale iza svog političkog, ekonomskog i vojnog saveznika, Gvajane. Svoj uticaj u Karipskoj zajednici (CARICOM) SAD su iskoristile tako što su pritisle zemlje članice da stanu uz Gvajanu. Za razliku od ALBA-e i PetroKariba, dve regionalne grupe koje predvodi Venecuela i koje nisu pod uticajem Vašingtona, CARICOM u mnogo čemu sprovodi politiku Amerike u regionu.

Podrška SAD-a i CARICOM-a Gvajani deo je šire kampanje političke eskalacije osmišljene tako da se izvrši pritisak na Venecuelu da ili odustane od svojih potraživanja u celosti ili da joj suverenitet i teritorijani integritet ne bude priznat i poštovan. Međutim, eskalacija nije tek retorička. SAD se zagrevaju kako na polju propagande tako i vojno.

Nije tajna da su SAD pokušavale da potkopaju i unište Bolivarsku revoluciju od trenutka njenog nastanka sa usponom Huga Čaveza.

Sukob Venecuele i Gvajane je kako ekonomski tako i vojno-strateški. Iako do ratnog sukoba nije došlo, SAD su se pozicionirale tako da se rat čini kao realna mogućnost.

Veliki deo vojne saradnje i partnerstva SAD i Gvajane je poznat, međutim pojavljuje se i novo upozorenje po Venecuelu, u vidu stupanja Dejvida Grejndžera na vlast u Gvajani. Sadašnji predsednik Grejndžer direktni je američki vojni proizvod, ako ne i ‘imovina’ SAD i njihovih saveznika (pohađao je američke univerzitete i britanske vojne škole). Onima koji proučavaju modernu istoriju Latinske Amerike ovo je poznat scenario: u SAD i Britaniji obučeni vojni lideri preuzimaju kontrolu nad strateški i geopolitički važnom zemljom u regionu, koja deli granicu s deklarisanim protivnikom Vašingtona.

SAD nastavljaju sa svojom kampanjom protiv Bolivarske republike. Izrečene su sankcije Venecueli zbog navodnih kršenja ljudskih prava, zemlja je proglašena „pretnjom nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici SAD”. U korenu sukoba oko Gvajane Esekibo zapravo je pitanje američke hegemonije i imperijalizma.

Source: http://www.telesurtv.net

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.