Zapadna Afrika protiv kolonijalnog franka

Nakon Drugog svetskog rata, Francuska je uspostavila monetarnu uniju svojih afričkih kolonija zasnovanu na tzv. kolonijalnom franku (CFA franc) radi olakšanog izvoza robe. Kolonijalni franak se podupire francuskim rezervama, a vrednost je prvobitno bila vezana za francuski franak. Nakon uspostavljanja evropske monetarne unije ta vrednost je vezana za evro.

Ovaj ostatak francuskog kolonijalizma i dalje predstavlja veliki ekonomski hendikep za zemlje korisnice ove valute. Vezivanjem vrednosti valute ekonomski slabije zemlje za valutu zemlje sa jakom ekonomijom u potpunosti lišava potčinjenu zemlju suvereniteta nad monetarnom politikom. Budući da je lokalna valuta u potpunosti zavisna od ekonomije i monetarne politike, u ovom slučaju EU, ekonomije bivših francuskih kolonija nemaju nikakav uticaj na njenu vrednost. To je situacija koja pogoduje kompradorskoj buržoaziji i stranim investitorima kojima se rizik od inflacije i nestabilnosti smanjuje. Zato, ovakav režim naročito ide u korist uvozu robe iz metropole.

Hendikep se sastoji u vezivanju za jaku valutu što umanjuje kompetitivnost robe za izvoz. Prema rečima ekonomiste i bivšeg ministra Togoa, Kako Nubukpa, efekat je poput takse na izvoz. Najbolji primer posledica gubitka suvereniteta nad monetarnom politikom je i sama EU, tj. slučaj zemalja PIGS¹ .

Predsednik Čada, Idris Debi je povodom 55. godišnjice nezavisnosti od Francuske izjavio da bi nacije koje koriste kolonijalni franak trebalo da otpočnu sa kovanjem sopstvenog novca kao vidom oslobođenja od ostataka kolonijalne zavisnosti. Nažalost, premijer Obale Slonovače Daniel Kablan Dankan ne deli ovo mišljenje i smatra da kolonijalni franak obezbeđuje stabilnost koja privlači investitore. Sa druge strane, njegov protivkandidat na izborima ne deli isto mišljenje i navodi da ove afričke zemlje nisu članice EU te da bi ovakav vid zavisnosti mogao da dovede do iste situacije kao u Grčkoj samo daleko gore.

1. Portugal, Italija, Grčka i Španija, zemlje pogođene dužničkom krizom koje su se našle u nemogućnosti da isplate kreditorima. Od njih je najkarakterističniji primer Grčke koja je spašavana u nekoliko navrata i time gurnuta u sve veće dugove. ↩