Šta nam SAD spremaju u Siriji

Foto: Reuters/Kevin Lamarque

Kada je, u petak, Pentagon saopštio da prekida program obuke sirijskih pobunjenika koji se pokazao kao promašaj, u saopštenju je naglašeno da pomoć sirijskoj opoziciji na terenu ipak neće izostati, i da će se SAD fokusirati na pomoć snagama koje se uspešno bore protiv Islamske Države.

Ova izjava je zaintrigirala novinare, ali nismo dugo morali da čekamo kako bismo saznali o kojim se, zapravo, snagama radi.

Već dan kasnije, kurdske milicije poznatije kao YPG, kojima SAD pružaju pomoć iz vazduha, objavile su da se pridružuju novom vojnom savezu sa arapskim grupama sirijske opozicije (FSA), pod nazivom Sirijske Demokratske Snage (SDF).1

SDF alijansu sada, sem kurdskog YPG-a, čine i razne arapske grupe, kao i oružana grupa Asirijskih hrišćana pod nazivom “Syriac Military Council”.

Američka oružana pomoć usledila je dva dana kasnije, kada je jednoj od članica novog saveza, uspešno dostavljena pošiljka oružja iz vazduha. Pukovnik Stiv Voren, portparol vojne operacije protiv Islamske Države pod nazivom “Inherentna odlučnost”, rekao je novinarima da je 50 tona municije dostavljeno “Sirijskoj Arapskoj Koaliciji” (SAC), a pošiljka sadrži lako naoružanje, municiju, ručne bombe, minobacače i raketne granate.

Niko ne sumnja da je oružje zapravo namenjeno kurdskim milicijama YPG-a, s obzirom da su glavna i najbitnija grupa u novom savezu, međutim, Vašington je vrlo oprezan da izbegne optužbe o zanemarljivom ratnom učinku “umerene” opozicije, kao i da obezbedi budući administrativni kadar na arapskim teritorijama iz kojih nameravaju da istisnu Islamsku Državu.

Prema pisanju RT-a, celokupna Sirijska Arapska Koalicija broji od 3.000 do 5.000 boraca, dok kurdske YPG snage broje oko 25 000 vojnika2  obučenih od strane američkih Specijalnih Jedinica , i najveća su uzdanica Pentagona u Siriji.

Voren je saopštio da se ne radi o “velikom pomaku” u operacijama SAD u Siriji, jer su i ranije snabdevali oružjem kurdske snage i trupe sirijske opozicije u okolini grada Kobani, a YPG i FSA operišu rame uz rame već duže vreme, i zajedničkim snagama su zauzeli važno uporište ID-a, grad Tel Abjad3 .

Međutim, ono što je nama ovde veoma zanimljivo je izjava američkih zvaničnika da se ova vojna pomoć neće koristiti protiv trupa sirijske vlade.

Na pitanje šta će se desiti ako SDF zatraži vazdušnu podršku protiv snaga sirijske vlade, Voren je odgovorio da je u ovom trenutku aktuelna samo borba protiv Islamske Države.

Iako Vašington ostaje odlučan da je jedini prihvatljiv kraj sirijskog građanskog rata promena režima u Damasku, čini se da je borba protiv Islamske Države postala prioritet, dok će se pitanje budućnosti Bašara al-Asada rešavati za pregovaračkim stolom gde će mu se pružiti mogućnost mirnog odlaska sa vlasti.

Ruska vojna intervencija se, očigledno, ne kosi sa planovima SAD i ostatka zemalja članica Međunarodne koalicije, uprkos popularnom mišljenju o eskalaciji političkog sukoba Zapada i Rusije, a tome u prilog govore i dešavanja na terenu, među kojima se ističu uspešni i produktivni razgovori svih strana, kao i nedostatak bilo kakve, sem verbalne, reakcije na rusko angažovanje u Siriji.

Štaviše, obe strane su se složile o neophodnosti koordinacije vazdušnih operacija u Siriji4 .

Nakon objave YPG-a o pristupanju novom vojnom savezu sa FSA, i dostavi oružja novoj koaliciji od strane SAD, usledila je još jedna vest.

Naime, komandant YPG-a Span Hamo, izjavio je za novine Al-Hayat sa sedištem u londonu, da ova grupa uskoro pokreće napad na prestonicu Islamske Države, grad Raku, i da se čeka na plan operacije Međunarodne koalicije na čelu sa SAD5 .

Plan o napadu na Raku od strane YPG-a i FSA nije nov, i trebao je stupiti na snagu početkom leta. Iako javnost nije bila upoznata sa detaljima, leci koji su bacani na teritoriju pod kontrolom ID-a otkrili su tadašnji vojni plan Međunarodne koalicije.

Međutim, usled ulaska Ankare u sukob i komplikacija na relaciji Turska-PKK, ovaj plan je privremeno zapostavljen, a SAD su prioretizovale stvaranje i obuku pobunjeničke vojske koja bi preuzelu ulogu YPG-a u daljem osvajanju teritorije pod upravom Islamske Države i sirijske vlade.

Nakon totalnog fijaska pomenutog programa u koji je Kongres uložio 500 miliona dolara, SAD su se suočile sa jedine dve preostale opcije: pokrenuti kopnenu ofanzivu sa kurdskim YPG milicijama na čelu, i obustaviti borbena dejstva protiv svih snaga koje se bore protiv Islamske Države, uključujući i snage Bašara al-Asada.

Turska je, takođe, prinuđena da prihvati ovakav tok događaja, a prve naznake sveopšteg saveza, do tada, politički sukobljenih strana, došle su u vidu prvog zvaničnog mirovnog sporazuma snaga sirijske vlade i opozicije, zatim izjave Stejt Departmenta da SAD ne smatraju kurdski YPG terorističkom organizacijom, i na posletku, izjave ruskog Ministarstva spoljnih poslova o predlogu Rusije i Francuske o ujedinjenom frontu sirijske vlade i opozicije protiv Islamske Države6 .

Ne može se reći da YPG duguje Vašingtonu zbog efikasne pomoći iz vazduha prilikom bitke za Kobani, iz razloga što su SAD reagovale prvenstveno iz sopstvenog interesa. Kurdistanu je neophodan bezbedan koridor za izlazak na sredozemno more, kako bi budući naftovod i gasovod zaobišli Tursku, preko čije luke Čejhan sada otprema naftu, a čije bi usluge posredništva tada zaobišli i najveći uvoznici kurdske nafte: Izrael, SAD, Italija, Holandija i Kipar.

Stoga je jasno da će protivusluga povodom kurdskog vojnog angažovanja van kurdskih teritorija biti značajnija od statusa autonomije unutar Sirije, i izvesno da će Turska ostati izolovana u opoziciji takvog razvoja događaja.

U izveštaju objavljenom u utorak, Amnesti Internašonal je saopštila da poseduje dokaze o “alarmantnim” zločinima kurdskih snaga (YPG) protiv civila, poput rušenja arapskih kuća, paljenja čitavih sela, proterivanja lokalnog stanovništva itd… a nekim civilima je zaprećeno američkim vazdušnim udarima ako odbiju da napuste domove7 .

SAD se naravno nisu oglasile o tom pitanju, niti treba očekivati neku značajniju reakciju bilo koje velike sile ili međunarodne institucije.

Ako na sve pomenuto dodamo i sporazum Rusije i Izraela u vezi zajedničkih dejstava u Siriji, onda postaje izvesno, da su veliki igrači uključeni u sirijski sukob najzad postigli kompromis, i rešavaju sudbinu sirijskog naroda u skladu sa sopstvenim ekonomskim i političkim interesima.

 


  1. http://www.hurriyetdailynews.com/us-backed-syrian-kurdish-militia-joins-new-military-alliance-statement.aspx?pageID=238&nid=89724&NewsCatID=352 

  2. https://www.rt.com/usa/318596-us-syria-rebels-pentagon/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=RSS 

  3. http://syriadirect.org/news/fsa-fighter-after-tel-abyad-onwards-to-a-raqqa/ 

  4. http://www.wsj.com/articles/russia-responds-to-u-s-proposal-to-coordinate-aircraft-operations-over-syria-1444439626 

  5. http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/middleeast/syria/11929531/Kurdish-forces-in-Syria-will-attack-Islamic-States-Raqqa-within-weeks.html 

  6. http://www.cnsnews.com/news/article/patrick-goodenough/putin-assad-and-free-syria-army-joining-forces-against-terrorists 

  7. https://www.amnesty.org/en/latest/news/2015/10/syria-us-allys-razing-of-villages-amounts-to-war-crimes/ 

Ostavite komentar