Maja Gojković Titovim stopama

Foto: Erfan Kouchari

Maja Gojković nosila je hidžab u svojoj zvaničnoj poseti Islamskoj Republici  Iran. Kao što vidimo u javnosti i na društvenim mrežama – ona je izazvala podsmeh, osudu i gađenje kako od strane konzervativaca i nacionalista, tako i od strane liberala i sekularista, koji kao, šatro, „nisu šovinisti“.

Ali da vidimo, objektivno, bez predrasuda, sagledavši sveukupni istorijski i politički kontekst – šta znači ovaj čin Maje Gojković?

Nedavno je, pre manje od dve nedelje, Francuska otkazala gostoprimstvo na večeri iranskom predsedniku Hasanu Ruhaniju zbog njegovog zahteva da na večeri ne bude prisutno vino1.

Tako stoji stvar sa odnosom imperijalističkih sila, koje vrše agresiju, uvode sankcije ne samo nad Iranom, nego i nad većinom Bliskog Istoka, Afrike, Azije, Južne Amerike, Balkana.

Budući da su agresorski raspoloženi, da pokreću ratove i pljačkaju njihove resurse – imperijalističke sile sledstveno tome ne poštuju ni kulturu potlačenih nacija, žele da je iskorene. U tom smislu sasvim se potvrđuje marksistička teorija odnosa materijalne stvarnosti i njene ideološke nadogradnje. Kako je interes imperijalističkih sila da materijalno porobe zemlje Bliskog Istoka, one imaju interes da ih i kulturno porobe.

A kako stoji stvar sa zemljama koje su pod udarom imperijalističkih sila? Da li bi trebalo da poštuju kulturu nacija koje su takođe pod udarom imperijalizma, kulturu svojih saveznika?

Kako je to već lepo objasnio Franc Fanon sredinom prošlog veka: “U kolonijalnom kontekstu osvajači kompletiraju svoju misiju porobljavanja tek kada okupiran narod glasno i jasno prizna superiornost vrednosti belog čoveka.”

Najvažniji razlog posete Maje Gojković Iranu je podrška Irana Srbiji u borbi za nepriznavanje imperijalističkog satelita, imperijalističke vojne baze – takozvane „Republike Kosovo“, koju je potvrdio potpredsednik Irana Ešhadi Džahangiri, kao i Ministarstvo spoljnih poslova. Gojković se takođe sastala i sa kopredsednikom Mešovite komisije za trgovinu Vlade Irana i ministrom za trgovinu, rudarstvo i industriju Emadom Zadehom razviviši trgovinske veze, bazirane na ravnopravnim osnovama, za razliku od trgovinskih veza Srbije sa zemljama EU i SAD.

Dakle – Islamska Republika Iran i Republika Srbija bi trebalo da streme ka ekonomskom i političkom savezništvu. Sledstveno tome – trebalo bi da se međusobno uvažavaju i međusobno poštuju svoje kulture.

Diplomatiju koja poštuje civilizacijske tekovine i međusobno uvažavanje naroda možemo pripisati kako istorijskom položaju Srbije, koja je i sama na udaru imperijalista, kako i razvijenoj kulturi solidarnosti i poštovanja Trećeg sveta koju je uspostavio Josip Broz Tito, a koju je teško izbrisati. Poštovanje kulture ugnjetenih nacija i sklapanje sporazuma jednake zajedničke razmene na ravnopravnim osnovama, u aktuelnoj svetskoj situaciji, jeste progresivan, i donekle, subverzivan čin, nezavisno od okvira sistema prizvodnje i raspodele.

Ono što, dakle, nacionalistima i liberalima koji su naviknuti i oduševljeni neokolonijalnim izrabljivanjem Srbije od strane Zapada, najviše smeta u ovom činu je izrazito neuklapanje u Zapadnu kulturnu hegemoniju.

Sa druge strane, ono što smeta nama marksistima je upravo taj, ekonomski i kulturni, imperijalizam, na čiju se stranu nacionalisti i liberali Srbije (sasvim razumljivo) svrstavaju. Ne smeta nama dakle ovaj redak bratski čin solidarnosti, koji zdušno podržavamo, nego neokolonijalni status Srbije u kojem se nalazimo, zahvaljujući dugogodišnjoj politici kompradorske buržoazije, za šta odgovornost, naravno, deli i Maja Gojković.


  1.  http://www.huffingtonpost.com/entry/france-iran-wine-dinner_5643dadfe4b08cda3487720f  

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.