Srbija – topovsko meso u borbi protiv terorizma


Nakon terorističkih napada na Brisel, srpska kompradorska buržoazija nije propustila priliku da podseti evropske gazde da, u ovim teškim trenucima po njih, mogu računati na podršku Srbije u borbi protiv terorizma.

Prošlo je već dvadeset i kusur godina od kada ugnjeteni narodi više ne mogu da računaju na „našu” podršku, a sada je, eto, došlo i to doba da će Srbija, pod izgovorom borbe protiv terorizma, učestvovati u onom, pravom, terorizmu, pod okriljem EU i SAD, i dati doprinos u ugnjetavanju zemalja Trećeg sveta.

I tako je Vučić, odmah nakon ovih napada, najavio sednicu Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, kao i mogućnost održavanja sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

Nije ga bilo sramota da izjavi kako je zbog migrantske krize borbena gotovost bezbednosnih snaga podignuta, i podseti nas da se, usred vojne okupacije Kosova, i ekonomske okupacije ostatka Srbije, naše vojne snage pripremaju za hrabru i odlučnu borbu protiv gladnih i golorukih migranata, najvećih neprijatelja naših naroda, po nalogu gazda iz EU.

Zatim je dodao da će još videti kako ključni objekti u državi mogu da budu dodatno zaštićeni.

Zaštićeni od koga i čega? Od MMF-a i međunarodnih finansijskih institucija i njihove kolonijalne strategije eksploatacije? Od evropskih mera štednje, robovlasničkog zakona o radu, mizernih plata i nezaposlenosti? Možda od NATO-a, jer ipak su oni jedini, za sada, rušili te objekte?

Ne, naravno, jer naši ključni neprijatelji su – džihadisti!

Koliko god da je jadna i komična takva konstatacija, moramo se zapitati imaju li ti džihadisti povoda da razaraju te naše „ključne objekte”, što bogatim slojevima društva donose profit, a narodu bedu.

S obzirom na to da nas je Vučić, bez konsultacije, ili čak notifikacije, uvukao u članstvo američke koalicije protiv Islamske države, i oficijelno načinio prirepkom zapadnog imperijalizma, moguće je da će, zahvaljujući njegovoj oštroumnoj politici, neke od naših radnika u Africi i Aziji zadesiti slična sudbina kao ona hrvatskog građanina Tomislava Salopeka.

No, realne šanse da se Islamska država, koja je u ratu sa Zapadom, Rusijom, i lokalnim, bliskoistočnim nacionalnim buržoazijama, fokusira na akcije u jednoj, praktično nevažnoj državi, čiji je doprinos u borbi protiv džihadista zanemarljiv, ne postoje. Veće su šanse da vlada Srbije, preko tajne službe, baš poput naše makedonske sabraće prošle godine, izmisli neki teroristički napad u Srbiji, kako bi skrenula pažnju sa socijalnih problema građana, i uvela represivne mere kojima bi onemogućila svaku javnu kritiku ove vladajuće, kolonijalne politike.

Zašto se onda toliko potencira bezbednosna pretnja po Srbiju? Pa zato što ćemo tek dobiti priliku da se uverimo, naravno posle izbora, da doprinos Srbije borbi imperijalističke koalicije protiv… bilo koga ko im predstavlja pretnju po održanje hegemonije, neće biti baš zanemarljiv.

Ili možda mislite da su pripadnici Vojske Srbije učestvovali u vojnim vežbama koje je organizovala Evropska komanda Oružanih snaga SAD, u američkom centru za obuku Hohenfels, u Nemačkoj, tek tako, radi zabave?

Zato razmislite o tome šta je Vučić mislio kada je dodao da je Srbija spremna da učestvuje u borbi protiv terorizma „kroz oružje, oruđe, municiju”.

Tako je istog dana kada je premijer Srbije, na konferenciji za štampu, mahao repom ispred predsednika Odbora za odnose sa EU u nemačkom Bundestagu Gintera Krihbauma, govoreći o silnoj pomoći koju Srbija nudi Evropi povodom borbe protiv terorizma, u Berlinu potpisan sporazum o policijskoj saradnji Srbije i Nemačke, prvi u oblasti bezbednosti između dve države.

Sporazum koji su potpisali srpski i nemački ministri unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i Tomas de Mezijer, prema rečima „našeg” ministra  je „daleko više od administrativne forme, i daje konkretnu mogućnost za zajedničku saradnju u oblasti borbe protiv trgovine narkoticima, krijumčarenja oružja, organizovanog kriminala, trgovine ljudima… i za sva ona rešenja koja su nam potrebna u borbi protiv lažnih azilanata”.

Pošto je namena diplomatske izjave ministra, sastavljene od strane tima stručnjaka, da vam ne kaže ništa, onda ćemo vam je ukratko prevesti. Dakle, država će, kako EU nalaže, proglasiti sve migrante ekonomskim izbeglicama, a policija će da se obaveže da: brani granice EU od njihovog mogućeg prolaska, onemogućavajući njihovo krijumčarenje preko srpske teritorije, da deli obaveštajne podatke sa nemačkom policijskom službom, stvara zajedničke policijske timove na srpskoj teritoriji i, kako je MUP Srbije kasnije saopštio, da učestvuje u „snažnijoj borbi protiv terorizma”.

I premijer i ministar su završili svoje konferencije za štampu papagajskom retorikom o „evropskim” i „civilizacijskim” vrednostima, kojom nas, kao što ste imali priliku da vidite prethodnih dana, mediji svakodnevno bombarduju, a radi se, jednostavno, o prihvatanju superiornosti imperijalističke i kolonizatorske kulture.

Doduše, premijeru se mora odati priznanje za dve stvari. Prvo, što je telegram saučešća belgijskom premijeru Šarlu Mišelu poslao u ime Vlade Srbije i lično ime, izostavljajući reč „narod”, i drugo, što je najzad primetio i javno izjavio da „ludilo i psihopatologiju nije lako pobediti”, a to najbolje znaju narodi Afrike i Azije, koji se već pet vekova bore protiv ludila i psihopatologije evropskih osvajača, kao i narod Srbije koji je u protekle dve decenije imao prilike da, posmatrajući vlast, izuči manifestacije većine psihijatrijskih dijagnoza.

Dva dana nakon ubistva afričkog revolucionara Patrisa Lumumbe, 13. februara 1961, širom Jugoslavije održani su žestoki protesti, a u Beogradu su demonstranti čak upali u belgijsku ambasadu. Pre samo nekoliko dana, 22. marta 2016. godine, most na Adi i Palata Albanija, bili su osvetljeni u bojama belgijske zastave.

 

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.