Novi maoizam – velika pretnja kineskoj politici!

Foto: ImagineChina

Kako piše Financial Times, povratak maoizma kao masovnog trenda u Kini, najveća je pretnja modernom kineskom društvu.1 Analitičari i stručnjaci sa Zapada upozoravaju na ovu pretnju koja, kako kažu, preti kineskoj vladi daleko više od opozicionih poziva na uvođenje sistema parlamentarne demokratije.

Iako stručnjaci ne propuštaju priliku da izraze čuđenje zbog ovog trenda, naglašavajući kako je Mao Cedung bio masovni ubica, navodno odgovoran za smrt miliona, ipak nam pružaju uvid u delić političke atmosfere i raspoloženja većine naroda u Kini, koji su nam uglavnom nedostupni preko mejnstrim medija.

Prvi zanimljiv podatak koji nam saopštavaju je taj da je prošle godine skoro 17 miliona ljudi putovalo na hodočašće u rodni grad Mao Cedunga – Šaošan – što je, u poređenju sa prosečno 60.000 posetilaca godišnje tokom 1980-ih, zaista impozantna cifra.

Takođe nam se daje značajna informacija da je politički pokret “neomaoista” u velikom porastu. Radi se o navodno podzemnom pokretu, zbog čega je veoma teško proceniti njihov broj, ali stručnjaci veruju da bi u slučaju održavanja “slobodnih” izbora, neomaoistički kandidat bez problema odneo pobedu na nacionalnom nivou. To znači da ovaj pokret uživa simpatije stotina miliona stanovnika Kine, a, kao takav, on predstavlja jednu od najvećih pretnji sa kojima se suočava vlada najmnogoljudnije nacije danas.

“Predsednik Mao je bio zaista veliki čovek, ali ovo nije zemlja o kojoj je sanjao, to nije pravi komunizam”, citira se univerzitetski profesor koji je putovao iz centralne Kine u Peking da oda počast bivšem predsedniku. “Privredom danas dominira monopolska industrija pod kontrolom dece visokih zvaničnika. Sadašnja vlada, na čelu sa Si Đinpingom, je veoma loša.” U današnjoj Kini, najbogatiji jedan odsto domaćinstava poseduje trećinu bogatstva zemlje. Što se tiče prihoda, Kina ima manju jednakost od kapitalističke SAD, a među jakim svetskim privredama samo Južna Afrika i Brazil imaju veću nejednakost prihoda.2

“Mao bi bio veoma nezadovoljan načinom na koji je Kina postala ‘bogata’, sa jednim delom stanovništva u posedu velike količine novca, dok su drugi siromašni”, kaže Mao Juši, 87-godišnji “kum” savremene kineske ekonomije. Juši je kao protržišni ekonomista označen kao “desničar” 1950-ih i proveo je dve decenije u zatvoru. Danas je istaknuta meta neomaoista, koji pozivaju na njegovo ponovno hapšenje.

U februaru prošle godine grupa “Kineskih komunista-maoista” iz 13 provincija održala je dvodnevni tajni sastanak u gradu Luojang, u provinciji Henan. Manifest koji su objavili kasnije bio je ništa manje nego poziv na revoluciju i rušenje postojećeg sistema, za koji tvrde da je evoluirao u “buržoasko-fašističku diktaturu na čelu sa birokratama monopolističkih kapitalista”.

Kina je danas “upravo najgora vrsta kapitalizma na koji je Mao upozorio da će rezultirati iz revizionizma”, i “nova socijalistička revolucija je jedini način da se zaustavi obnova kapitalizma”, kaže se u manifestu ove grupe. Grupa je obećala da će raditi na mobilizaciji masa, rekavši da najbolja šansa za uspeh leži u podsticanju pobune među radnicima i seljacima u Kini. Grupa je takođe saopštila da uživa “podršku i smernice” od “starih drugova” i “revolucionarnih porodica iz ranijih generacija”.

Odgovor predsednika Đinpinga bio je brz i veoma tih, a učesnici sastanka su uhvaćeni i osuđeni na zatvorsku kaznu. “Tokom protekle decenije tzv. neomaoisti su izrasli u najznačajniji politički pokret u Kini, onaj koji privlači podršku kako unutar partije tako među masama”, kaže Džud Blanšet, autor knjige o usponu kineskih neomaoista. “Za vladajuću elitu, ovaj jak pokret nosi sa sobom opasnost od delegitimizacije. Dakle, Kineska komunistička partija se nalazi u dilemi: smrviti neomaoiste i negirati svoje revolucionarne korene, ili im omogućiti da funkcionišu i rizikovati narodnu pobunu.”

Za sada, bitka se uglavnom vodi u oblasti ideologije i nema dokaza da bilo koja od maoističkih grupa ima pristup oružju ili da je u stanju da lansira neku vrstu gerilskog rata. Ali, lideri Kine su svesni da jak politički pokret može da nikne i iz skromnijih korena. “Pogodite kako je Kineska komunistička partija počela svoju borbu”, kaže Blanšet. “Dvanaestorica momaka su sedela u sobi u Šangaju kujući planove o preuzimanju vlasti u zemlji.”

Najuticajniji neomaoistički sajtovi u Kini su osnovani 2003, samo dve godine nakon što je Komunistička partija formalno dozvolila kapitalistima da postanu članovi. Danas ovi sajtovi imaju na desetine miliona pratilaca i veliki uticaj na formiranje javnog mnenja preko svojih portala, pa lako dopiru do 700 miliona korisnika interneta u Kini gde, u asimetričnom ratu, izlaze kao pobednici nad državnim i privatnim kapitalističkim medijima. U anketama na četiri najpopularnija kineska portala prošle godine, više od 80 odsto od 1,1 miliona ispitanika reklo je da podržava Kulturnu revoluciju.

Si Đinping je izabran na čelo države u trenutku kada je ovaj trend već uhvatio maha. Pošto je postao predsednik krajem 2012. godine, on je često citirao Mao Cedunga, ponavljajući neke od njegovih ideja. Ali neomaoisti smatraju da se radi o tipičnom populizmu i podilaženju sentimentima većine Kineza, dok Kina nastavlja sa neoliberalnim reformama koje povećavaju klasne razlike.

Otac sadašnjeg predsednika, Si Džungsjun, proveo je skoro deceniju u zatvoru zbog “revizionizma”, a rehabilitovan je 1978. godine od strane tadašnjeg vođe Deng Sjaopinga. Od 1978. do 1981. imao je jednu od vodećih uloga u provinciji Guangdung, kao prvi pokrajinski sekretar, a liberalizaciju ekonomije je sproveo u saglasnosti sa centralnim vlastima, kreirajući prvu od tadašnjih tzv. specijalnih zona, koje su privukle strane investicije.

“Si Đinping ne može da kritikuje Mao Cedunga”, kaže Mao Juši za Financial Times, ali dodaje i da se kao posledica učestalog pozivanja na Mao Cedunga javlja “strah da će mladi ljudi početi da veruju u njegove ideje i da će želeti jednakost”. Ova protivrečnost između želje Partije da proslavi svog osnivača kako bi poduprla svoj legitimitet i straha da na taj način, kako reče Marks, ne poseje “seme sopstvenog uništenja” je više od samo teoretske. Upravo je činjenica da je Mao ohrabrivao radnike i seljake da napadaju elitu – političke lidere, intelektualce, stručnjake i obrazovane ljude iz bogatih porodica – ono što njegove ideje čini više nego opasnim za sadašnju vlast.

Upravo zbog toga, kineske vlasti zatvorile su jedan od najvećih neomaoističkih portala “The East is red” 2013. godine, navodeći kao razlog “ideološke probleme”.3

Sve ovo podjednako brine i Amerikance, usled ekonomske međuzavisnosti dve države. Direktne kineske investicije u američka preduzeća sada ukupno iznose 50 milijardi dolara, a predviđa se da će dostići 200 milijardi dolara do kraja ove dekade4, dok su SAD samo tokom prethodne godine investirale 74,56 milijardi dolara u kinesku ekonomiju.5

Tokom kineske Nove godine u februaru prošle godine, više od 500.000 posetilaca pohrlilo je gradić od 1o0.000 ljudi – Šaošan, kako bi tamo proslavili najveći kineski praznik. To je dovelo do saobraćajne gužve koja je trajala deset dana.  Mao je, 1957. godine, rekao da “pitanje šta će pobediti, socijalizam ili kapitalizam, još uvek nije rešeno”.

 


  1.  https://www.ft.com/content/63a5a9b2-85cd-11e6-8897-2359a58ac7a5?siteedition=intl  

  2.  https://www.ft.com/content/3c521faa-baa6-11e5-a7cc-280dfe875e28  

  3.  http://www.rfa.org/english/news/china/maoist-05092014110854.html  

  4. http://www.latimes.com/business/la-fi-chinese-us-investment-20150520-story.html  

  5.  https://www.statista.com/statistics/188629/united-states-direct-investments-in-china-since-2000/  

One Response to Novi maoizam – velika pretnja kineskoj politici!

  1. Mladen 09/10/2016 at 10:28 am

    Dolar je osvaja efikasnije od opijuma.

    Reply

Ostavite komentar