Predsednički kandidati predstavili novu taktiku u ratu protiv terora!

“Moramo isterati đavola (bombardovanjem) iz Islamske države, i moramo to uraditi brzo,” rekao je Donald Tramp u toku prve izborne debate.1

“Moramo podržati Kurde u bici za Raku, ali i pojačati vazdušne udare”, odgovorila je Hilari Klinton.2

U međuvremenu, Airwars, neprofitna organizacija koja prati vazdušnu kampanju međunarodne koalicije u Iraku, Siriji i Libiji, saopštila je da su zapadni saveznici bacili 54,611 bombi i raketa u 15.362 vazdušnih napada širom Bliskog istoka.3 Zvuči neverovatno, ali ta cifra važi samo za aktuelnu vazdušnu kampanju koja je otpočela 8. avgusta 2014. godine.

Za evropske medije, jedine žrtve “rata protiv terora” su one u Njujorku, Parizu i Briselu. U periodima između terorističkih napada na zapadne metropole vlada mir i blagostanje u svetu. Ali pogledajmo stanje na terenu, onako kakvo zaista jeste. Uzećemo za primer samo prethodne dve nedelje.

U toku proteklih 15 dana, vazdušni udari zapadnih saveznika usmrtili su 22 civila u Somaliji,4 13 civila u Avganistanu,5 devetoro civila u Siriji6 i sedmoro civila u iračkom gradu Mosulu.7 One povređene u vazdušnim napadima nismo računali.

Osim što mediji ne reaguju na ove svakodnevne “nevidljive” žrtve, primetili bismo još jednu zanimljivu opasku. U video klipu bliskoistočne TV mreže NRN, jedan od očevidaca vazdušnih udara otvoreno kaže da je međunarodna koalicija na čelu sa SAD, iz njihove perspektive, brutalnija od Islamske države:

“Kada vidimo ovo bombardovanje niko ne može kriviti Islamsku državu kada eliminišu špijuna metkom u glavu. Nevine porodice ubijene su u ovom bombardovanju.”8

Sada bi trebalo da se zapitamo, ako je već “rat protiv terora” pretekst za vojne akcije Zapada, zašto nakon 55.000 bačenih bombi nismo bezbedniji od terorističke pretnje?

Zato što, u skladu sa izjavom gorepomenutog očevica, upravo “rat protiv terora” rađa i širi terorizam. Činjenica je da preživele rođake žrtava ovih prošlonedeljnih vazdušnih napada sada već možemo klasifikovati pod “teroriste”, ako prihvatimo zapadnu definiciju terorizma.

Ovaj, svima dobro poznati, rat protiv terora nije počeo rušenjem “Bliznakinja” 11. septembra 2001, ali možemo reći da je tada kršten u skladu sa načelima i interesima zapadne demokratije.9 Taj rat počeo je američkim napadom na Irak 1990. godine, i kasnije ekonomskim merama, koje su odgovorne za smrt milion i po iračkih civila do 2003.10 Dodajmo na to još milion žrtava od početka američke invazije 2003.11

Taj rat je nastavljen američkom invazijom na Somaliju, Avganistan, Mali, Libiju i Siriju. Prema podacima istraživačkog novinara Nafiza Ahmeda, četiri miliona muslimana poginulo je u dve i po decenije rata protiv terora. Ako je Zapad procenio da je masakr počinjen nad stanovništvom Srebrenice, u kojem je 8.000 ljudi izgubilo život – genocid, kako bismo onda okvalifikovali ovaj broj žrtava rata protiv terora?

Još važnije pitanje je, šta je potrebno učiniti da se ovaj rat privede kraju?

Iz perspektive Zapada to izgleda ovako: narodi nerazvijenih zemalja Afrike i Bliskog istoka treba da prihvate geopolitičke podele ovih naftom bogatih regiona skovane u Vašingtonu i Briselu, kao i integraciju u postojeći mehanizam svetske ekonomije i prihvate namesničke neokolonijalne vlade, bez obaziranja na siromaštvo i eksploataciju. Svako opiranje takvom stanju stvari, proizvod je kulturnih razlika i nižeg civilizacijskog stepena perifernih društava.

Što se tiče priče o “vrednostima” ona je, koliko god medijski potencirana, najmanje relevantna. Nametanje zapadnih vrednosti, odnosno “kulturni imperijalizam” ima za cilj podvrgavanje lokalnog stanovništva ekonomskim interesima Zapada. Međutim, upravo klasna interpretacija tuđih vrednosti, ono je što ih čini opasnim ili ne, prihvatljivim ili ne. Tako je odnos Zapada prema istim kulturnim vrednostima u Saudijskoj Arabiji i Iraku (među sunitima) sasvim drugačiji, baš kao što je interpretacija istih društvenih vrednosti od strane Iračana i Saudijaca drugačija, u skladu sa ekonomskim položajem i interesom interpretatora. U skladu sa tim, jedni su saveznici, a drugi neprijatelji imperijalizma.

Poredite li odnos Zapada prema Saudijskoj Arabiji sa odnosom prema sekularnoj Siriji, postaće vam jasno, ako do sada nije, da je ekonomski, ne kulturni faktor onaj koji je primaran.

Zamislimo onda na momenat da oružane grupe koje sprovode terorističke napada na Zapadu promene način ratovanja. Zamislimo da se odreknu terorističkih napada u zapadnim metropolama i fokusiraju isključivo na sopstvene teritorije konvencionalnim metodama ratovanja. Činjenica da ne bi imale šanse da se suprotstave nadmoćnijem neprijatelju ovde je nevažna. Ono što nam je ovde važno je kakav bi odnos Zapad usvojio prema grupama koje nisu “terorističke”? Da li bi vojne intervencije Zapada prestale? Da li bi rat protiv terora utihnuo?

Da dodatno pojednostavimo: da li je Sadam Husein bio terorista? Moris Bišop? Salvadorski FMLN? Slobodan Milošević? Da ne nabrajamo dalje, svaka od tih zemalja, i mnoge druge pretrpele su imperijalističke invazije zarad vođene ekonomske politike.12

Ako smo dali odgovor na ovo pitanje, složićemo se da je rat protiv terora samo maska za rešavanje geopolitičkih planova Zapada vojnim putem. U skladu sa tim, očekivati od zapadnog imperijalizma da obustavi vojne intervencije, čak iako pretnja od terorističkih akcija na Zapadu ili bilo gde utihne, više je nego nerealno. A zašto?

Zato što je sistemu kapitalizma-imperijalizma neophodan monopol nad teritorijama odakle crpi kapital, sirovine, tehničare i jeftinu radnu snagu, i u koje izvozi novi kapital, održavajući ih u stanju apsolutne zavisnosti. Istovremeno, narodima tih zemalja neophodna je promena takvog stanja.

Njihova pobuna u početku može izgledati haotično, spontani otpor uvek tako izgleda. Ali pošto unutrašnja logika kapitalizma-imperijalizma nije sposobna da reši proturečnost koju stvara, jedino što možemo očekivati je više represije, još vazdušnih udara, ali i više otpora koji će vremenom preuzeti višu formu organizacije i permanentnosti, kao i zdraviju internacionalističku ideologiju.

Tokom predsedničke debate prošlog ponedeljka ovo je saopštila i Hilari Klinton, objasnivši nam kako će izgledati nova taktika rata protiv terora na Bliskom istoku narednih godina “Radimo sa NATO-om, najduže postojećim vojnim savezom u istoriji sveta, da se stvarno fokusiramo na terorizam.”

Podjednako inteligentni Tramp je odgovorio: “Mislim da moramo uvesti NATO (u sukob) na Bliskom istoku.13

 


  1.  http://www.independent.co.uk/voices/donald-trump-hillary-clinton-america-presidential-debate-first-isis-american-security-middle-east-a7332516.html  

  2.  http://aranews.net/2016/09/clinton-says-us-support-kurds-arabs-take-isis-raqqa/  

  3.  https://airwars.org  

  4.  http://www.princip.info/2016/10/05/sad-usmrtile-civile-u-kako-kazu-odbrambenom-napadu/  

  5.  http://news.antiwar.com/2016/09/28/us-drone-strike-kills-13-civilians-in-eastern-afghanistan/  

  6.  http://www.presstv.ir/Detail/2016/10/02/487298/Syria-Aleppo-USled-coalition  

  7.  https://airwars.org/civcas2016a/  

  8.  https://www.youtube.com/watch?v=LeX-AIweGys  

  9. Iz perspektive porobljenih indijanskih naroda u Americi, rat protiv terora počeo je 1492.  

  10.  http://www.dawn.com/news/106088/sanctions-killed-1-5m-iraqis-un-agencies  

  11.  http://www.reuters.com/article/us-iraq-deaths-survey-idUSL3048857920080130  

  12. U terminologiji zapadnih medija i političara termin “terorista” primenjivao se i na Nelsona Mandelu, http://www.nbcnews.com/news/other/us-government-considered-nelson-mandela-terrorist-until-2008-f2D11708787  

  13.  https://www.washingtonpost.com/news/the-fix/wp/2016/09/26/the-first-trump-clinton-presidential-debate-transcript-annotated/  

One Response to Predsednički kandidati predstavili novu taktiku u ratu protiv terora!

  1. Mladen 05/11/2016 at 9:03 pm

    Uvođenjem u rat (sve intenzivnije) svih država NATO(i satelita , i Rusije), razvijaće sve više svoju NATO(a i našu namensku) vojnu industriju. Obezbediti bolji standard svojih glasača i počiniti sve više kolatelarnih šteta (civilnih žrtava širom svijeta). Oba kandidata su ubjeđeni u svoju izuzetnost,čvrsto rješeni da inteziviraju angažovanje i nastave sukobe. Oni će tako tjerati po svome ,dok god svi ostali(narodi,ljudi,intelektualci) samo gledaju svoja posla. World Peace Is None Of Your Business

    Reply

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.