Alepo i geopolitičke igre u Siriji

Foto: AP

Od 19. juna 2012. godine, kada je zvanično otpočela bitka za Alepo, nismo spomenuli ovaj grad ni u jednom od naših članaka.

U gradu koji je pre rata imao dva miliona stanovnika, bez krova nad glavom ostalo je više stotina hiljada ljudi, dok je po zvaničnim podacima preko 30.000 ljudi izgubilo život.1

Hajde da damo kratak rezime dešavanja u proteklih nekoliko godina.

Podaci ukazuju na to da su početkom sukoba u ovom gradu snage sirijske opozicije brojale oko 7.000 boraca u 18 bataljona.2 Radi se o koaliciji oružanih grupica poznatoj kao Slobodna sirijska vojska (FSA) i organizaciji Al-Nusra Front, koja je tada odbila formalni savez sa snagama FSA, dok su u praksi obe grupe delovale sa istim ciljem, a njihovi međusobni okršaji nisu zabeleženi.3 Koliko su vojne akcije ovih grupa bile u koordinaciji, nemamo podatke.

Veliki broj civila u Alepu tada je optužio snage opozicije da koriste njihove domove kao zaklon od oružanih napada snaga vlade.4 Potom su usledile i optužbe za pljačku tih istih domova, nakon čega je podrška snagama opozicije među civilnim stanovništvom znatno opala.5

Iako su stanovnici Alepa pretežno suniti, podrška za snage vlade bila je neuobičajeno velika, što su priznali i sami pripadnici opozicije. Lideri FSA su tada izjavili za britanski Guardian da oko 70% stanovnika Alepa i dalje podržava sirijsku vladu.6

Međutim, sirijska vojska nije bila sposobna da kapitalizuje ovu podršku, i činilo se da tada još nije bila dovoljno spremna za urbani rat, a odnos snaga u Alepu nije pretrpeo značajne promene pune dve godine. Tek od 2014. snage sirijske vlade ostvaruju napredak, dok podaci iz 2016. ukazuju na to da „pobunjenici“ drže još samo istočni deo grada sa oko 300.000 stanovnika,7 dok snage vlade drže većinu ostalih delova grada sa oko 1.5 miliona stanovnika.8

Zašto ovde kažemo „pobunjenika“? Zato što korporativni mediji, svesni činjenice da se sada radi isključivo o organizaciji Al-Nusra Front nemaju više taj luksuz da upotrebljavaju ranije korišćene nazive poput „Slobodna sirijska vojska“ ili „umerena opozicija“. Kako je do toga došlo, objasnićemo kasnije.

Ovde biste mogli pomisliti da smo se upecali na liberalne ideje o „umerenim“ pobunjenicima kao prihvatljivim naspram neprihvatljivih islamista. Ne. Ne delimo tzv. pobunjenike nigde u svetu na „umerene“ i islamiste, već na one koji potpomažu ili podrivaju interese imperijalizma. U slučaju FSA i Al-Nusra Fronta po tom pitanju nema razlike. Uostalom, „umereni“ režimi instalirani od strane Zapada u Avganistanu, Iraku, Libiji, Egiptu i Tunisu pokazuju da je „umerenost“ zapravo spremnost da se prihvati neokolonijalni status.

Ono što je svakako sigurno, jeste da je rusko angažovanje u Siriji potpomoglo snage sirijske vlade u borbi na više frontova, što je uticalo i na odnos snaga u Alepu, s obzirom na to da je sirijska vlada pre toga bila više puta primorana da prebacuje i raspoređuje ove trupe na druge frontove. Tako, i pored pomenute podrške u Alepu, snage sirijske vlade nisu imale mogućnost da dovrše posao.

Međutim, u ranijim analizama smo istakli mišljenje da je rusko angažovanje u Siriji bilo sve samo ne spontano, kao i da je, donekle, koordinisano sa SAD.9 Zašto bi onda, pitate se, SAD htele da ojačaju poziciju sirijske vlade za čije se svrgavanje godinama zalažu? Odgovor je jednostavan – uspon Islamske države.

Inicijalni američki planovi bili su jednostavni – svrgnuti sirijsku vladu po već ustaljenom receptu, i instalirati namesnički režim. Svaka mogućnost ruske intervencije je odbačena kao nepostojeća. U procurelim i-mejlovima Hilari Klinton koje je objavio WikiLeaks nalazimo i konkretnu potvrdu ove činjenice. Hilari Klinton kaže:

„Neki tvrde da bi intervencijom SAD rizikovale širi rat sa Rusijom. Ali primer Kosova pokazuje drugačije. U tom slučaju, Rusija je imala prave etničke i političke veze sa Srbima, koje ne postoje između Rusije i Sirije, a čak i tada Rusija nije uradila ništa, sem što se žalila. Ruski zvaničnici su već priznali da neće stajati na putu ako pokrenemo intervenciju.“10

Iz ovoga saznajemo jednu nepobitnu činjenicu, a to je da su SAD i Rusija još tada diskutovale o mogućim opcijama u Siriji i, kao što vidimo, Rusija je „priznala da neće stajati na putu“ američkoj intervenciji.

Uspon Islamske države poremetio je američke planove. Kao jedna od mnogobrojnih marginalnih grupica koje se bore protiv sirijske vlade, ID nije predstavljala smetnju američkim ciljevima. Međutim, sektaški odnos ove organizacije prema ostalim članicama opozicije, direktni napadi na američke saveznike (FSA, Al-Nusra Front, Kurdske snage i iračku vladu) i, što je najvažnije, njena efikasnost na terenu, doveli su do promene odnosa SAD prema ovoj grupi.

Uporedo sa planiranjem vojnih akcija protiv ove organizacije u Iraku i sirijskom Kurdistanu, SAD tada izdaju direktno naređenje pripadnicima tzv. Slobodne sirijske vojske (FSA) da prestanu sa napadima na snage sirijske vlade i preusmere sve svoje snage na borbu protiv Islamske države.11

Oni pripadnici FSA koji nisu prihvatili ovo naređenje, prešli su u redove ID ili Al-Nusra Fronta, dve organizacije koje, iako u sukobu jedna sa drugom, nisu imale nameru da prestanu sa operacijama protiv Damaska.

Tada nastupa „neočekivana“ ruska intervencija, po prvi put se pominje mogućnost političkog rešenja sukoba i, najzanimljiviji detalj, kreiranje sasvim nove koalicije pod nazivom Sirijske demokratske snage (SDF) od pripadnika kurdskog YPG-a i „umerene“ sirijske opozicije FSA.12

Tako su „umereni“ opozicionari prebačeni na druge frontove, dok su neumereni ostavljeni u Alepu, na milost i nemilost rusko-sirijskim snagama.

Sve to, naravno, nije prošlo bez medijske predstave koja i danas traje, u vidu satanizacije ruskih snaga, optužbi za zločine nad civilima itd. Međutim, nepobitna je činjenica da SAD, baš kao nijedna druga članica Međunarodne koalicije, nisu zaštitile „pobunjenike“ u Alepu od sirijsko-ruske intervencije.

Šlag na tortu svakako predstavlja odnos Turske prema situaciji u Alepu, koja je otišla korak dalje i javno dala do znanja da se neće uplitati u rešavanje ovog sukoba.13 Spekuliše se da je u pitanju dogovor sa Rusijom, prema kojem se Turskoj daje podrška za vojnu operaciju „Štit Eufrata“ na severu zemlje, ali na opipljivu potvrdu za ovu tvrdnju još nismo naišli.

Potvrdu sa ruske strane dobili smo nedavno u vidu letaka koje je ruska avijacija bacila na delove grada pod kontrolom „pobunjenika“, u kojima se kaže:

„Ako ne napustite ovo područje hitno, bićete uništeni … Znate da su svi digli ruke od vas. Ostavili su vas same da se suočite sa svojom sudbinom.“14

Bez obzira, dakle, na prećutni dogovor Rusije sa Zapadom, osvajanje Alepa od strane snaga sirijske vlade vrlo je radosna vest za sve antiimperijaliste, i ne može se porediti, kao što mnogi analitičari pokušavaju, sa osvajanjem sunitskih gradova u Iraku od strane SAD i iračke vlade.

Vlada Sirije, kao što smo pokazali, ima masovnu podršku među stanovništvom Alepa, dok se na SAD i iračku vladu u Mosulu, Faludži i Ramadiju gleda kao na osvajače. Vlada Sirije je više puta predlagala otvaranje humanitarnog koridora za pomoć civilnom stanovništvu pod opsadom u Alepu, dok su SAD i iračka vlada koristile blokadu sunitskih gradova kao sredstvo izgladnjavanja lokalne populacije. Ne postoje dokazi da je Vlada Sirije zlostavljala civilno stanovništvo koje je napustilo Alepo, dok su SAD i iračka vlada tolerisale teške zločine šiitskih milicija nad stanovništvom koje je napustilo Ramadi i Faludžu.

Dodamo li tome i podatak da vazdušni napadi od strane SAD ostavljaju iza sebe razaranje neviđenih razmera, teško da u bilo kom pogledu možemo izjednačavati iračko-američke i sirijsko-ruske vojne operacije.

Ono što sada preostaje u Siriji, prema planovima velikih sila (a videli smo da i ti planovi mogu biti poremećeni), jeste osvajanje Rake, nakon čega bi politički proces najzad mogao da se privede kraju. Prema dosadašnjim Asadovim izjavama, sirijska vlada neće odustati od „povratka celokupne sirijske teritorije“.15 Međutim, pitanje je koliko je sudbina Sirije u njegovim, a koliko u rukama supersila.

Kao i do sada, pratićemo razvoj situacije i analizirati buduća dešavanja u Siriji.

 


  1. http://vdc-sy.net/Website/  

  2.   http://edition.cnn.com/2012/07/26/world/meast/syria-unrest/index.html  

  3. http://www.usatoday.com/story/news/world/2012/11/19/syrian-opposition/1715559/  

  4. http://www.dailystar.com.lb/News/Middle-East/2012/Sep-27/189319-aleppo-residents-caught-in-crossfire-losing-faith-in-rebels.ashx#ixzz27cMjLaFd  

  5. https://www.theguardian.com/world/2012/dec/27/syrian-rebels-scramble-spoils-war  

  6. https://www.theguardian.com/world/2012/aug/21/syrian-rebels-aleppo-local-hostility  

  7. http://www.bbc.com/news/world-middle-east-36853689  

  8. https://www.theguardian.com/world/2016/aug/08/battles-rage-across-aleppo-as-assad-regime-syria-fights-to-quash-rebels  

  9. http://www.princip.info/2016/03/19/rusko-povlacenje-iz-sirije-za-naivne-i-dogovor-sa-sad/  

  10. https://wikileaks.org/clinton-emails/emailid/18328  

  11. http://www.thedailybeast.com/articles/2015/05/31/key-rebels-ready-to-quit-u-s-fight-vs-isis.html  

  12. http://aranews.net/2015/11/syrian-democratic-forces-official-we-fight-isis-in-coordination-with-u-s-led-coalition-no-contact-with-russia/  

  13. http://www.princip.info/2016/10/11/putin-i-erdogan-saopstili-da-se-slazu-po-pitanju-sirije/  

  14. http://www.breitbart.com/national-security/2016/12/02/leaflets-dropped-rebel-held-aleppo/  

  15. http://www.bbc.com/news/world-middle-east-35561845  

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.