Izjave francuskih predsedničkih kandidata o francuskom kolonijalizmu!


„Bez Afrike, Francuska će se srušiti na nivo sile Trećeg sveta.“ –  bivši francuski predsednik Fransoa Miteran, 1957.1

Poznato je da je Francuska bila jedna od vodećih evropskih kolonijalističkih sila, ali manje je poznato da Francuska i danas i te kako uživa „benefite“ neokolonijalne politike. Osim tzv. kolonijalne takse koju ubire od 14 svojih bivših kolonija, tu su i, već svima poznati, benefiti od izvoza kapitala i nejednake razmene.

Samo u Africi, francuske snage su aktivne u najmanje 10 zemalja, sa regionalnim centrima u Čadu, Burkini Faso, Maliju i Obali Slonovače. Uz 2.000 vojnika koje je Francuska poslala da spreče dolazak na vlast levih nacionalista u Centralnoafričkoj Republici, više od 5.500 je na zadacima u „borbi protiv terora“, prikupljanju informacija, obuci lokalnih vojnika i obezbeđivanju francuskih kompanija. Nevladini izvori procenjuju da Francuska ima preko 10.000 vojnika stacioniranih širom Afrike, kao garant bezbednosti francuskih ekonomskih interesa.

U toke nedavne predizborne kampanje, francuski mediji osvrnuli su se na izjave predsedničkih kandidata vezano za kolonijalnu istorije Francuske, baveći se, uglavnom, slučajem Alžira, koji je bio u francuskim rukama od 1827. do 1962. godine.2

Marin Le Pen

Desničarski kandidat iz redova Nacionalnog fronta Francuske ima vrlo zanimljive poglede na kolonizaciju:

Ja mislim – uostalom svako ko je iskren priznaće – da je kolonizacija mnogo donela Alžiru: bolnice, puteve, škole… čak i iskreni Alžirci to priznaju.“ – 19 april 2017.

Prilikom intervjua za BFMTV-RMC, ona je dodala da je „Nacionalni front svim svojim snagama podržao povratnike iz Alžira. Branim Harkije (Alžirci koji su se borili na strani Francuske), povratnike, mislim da su bili maltretirani, loše prihvaćeni u njihovoj zemlji. Za Harkije je bilo jako teško, oni su smešteni u kampove u užasnim uslovima.“

U jednom govoru iz 2013: „Kolonizacija je u našoj zemlji sistematski prikazivana sa jednog odlučno negativnog aspekta. To takvo učenje mora biti podvrgnuto uravnoteženju, da bi deca mogla shvatiti kompleksnost iste, njene negativne aspekte verovatno, ali i one pozitivne.

Emanuel Makron

Takozvani „centrista“ iz partije En Marche (U koraku) ima slične poglede:

U listu Point u novembru 2016: „Da, u Alžiru je bilo torture, ali i rođenja jedne države, bogatstva, srednje klase, to je realnost kolonizacije. Bilo je elemenata civilizacije, kao i elemenata barbarstva.

Na Evropi 1, u oktobru 2015, komentarišući izjave generala De Gola, prema kome je Francuska zemlja „bele rase“: „To su izjave generala De Gola sa kojima se ja ne slažem, jer ih je izgovorio upravo da bi opravdao odbacivanje francuskog Alžira. Mi, mi smo naprotiv bili za jedan francuski Alžir, jer smo smatrali da je moguće prevazići rase i religije i biti Francuz, još jednom, ukoliko se osećamo kao Francuz, ukoliko prihvatimo istoriju, kulturu, ukoliko imamo želju da učestvujemo u jednoj zajedničkoj budućnosti, i da prihvatimo taj način života…

U jednoj izjavi kada je Fransoa Oland najavio da će učestvovati na komemoracijama sporazuma iz Evijana, u martu 2016: „Fransoa Oland skrnavi sećanje na naše stare borce, Harkije i povratnike izginule za Francusku za vreme alžirskog sukoba.“

Fransoa Fijon

Desničar iz redova republikanaca kaže sledeće:

„Ne, Francuska nije kriva što je želela da podeli svoju kulturu sa narodima Afrike, Azije i Severne Amerike.“ FF, avgust 2016.

U februaru 2017, u Quotidien de la Réunion: „Robovlasništvo, kolonizacija, trgovina ljudima su bile grozote. Zaborav je nemoguć! Ali nije pravedno da današnja Francuska snosi odgovornost za zločine počinjene više od vek i po unazad. Legitimna težnja da se ta prošlost vidi i prizna ne sme da vodi razjedinjenju, no ujedinjenju Francuza.“

Žan-Lik Melanšon

Levičar iz redova partije Buntovna Francuska tvrdi sledeće:

U februaru 2013. u Alžiru, citiran u novinama Liberté: „(Pokajanje), mislim da bi to bilo jedno veliko gubljenje vremena. Francuska to sam i ja, a ja nisam nikoga mučio, niti su moji preci (…) Mislim da je totalno gubljenje vremena i u najmanju ruku skretanje sa drugih važnijih problema sa kojima smo suočeni.“

Vrlo je zanimljivo da se Melanšon ne osvrće na današnju, vrlo značajnu, ulogu francuskog imperijalizma kao ekstenziju nekadašnje kolonijalne politike.

Nikola Dipon-Enjan

Centrista iz redova UMP-a kaže:

Za Lab d’Europe 1 reagujući na izjave potpredsednika svoje partije 2015: „Napokon da neko govori i o pozitivnim aspektima kolonijalizma, a ne samo o negativnim… trebamo prestati sa tim osećajem stida.

Dakle, još jedna u nizu izjava istog tipa, usmerena ka nacionalistički obojenom biračkom telu, vrlo slična onoj Marin Le Pen.

Rama Jad

Tamnoputa predstavnica partije La France qui ose (Francuska koja sme) ima drugačije poglede:

U razgovoru sa Erikom Zemura u On est pas couché: Erik Zemur: „Priznaćete mi da su verske škole uspostavljene kolonizacijom. Vi ste dete kolonizacije, bez kolonizacije vi ne biste poznavali Bodlera.“

Rama Jad: „Ah da, i ne bismo razgovarali sad? I ja bih čak hodala četvoronoške? U grmlju? Doneli ste mi civilizaciju, svetlost? (…) Francuska je proizvela Bodlera. Kolonizacija je nešto drugo. Francuska je počinila jednu veliku grešku. Nema ničeg pozitivnog u kolonizaciji.“

*

Na sve ovo bismo mogli dodati najvećeg pisca u istoriji Francuske  i poznatog nobelovca – Žan-Pol Sartra, kako bismo uporedili istinski marksistički stav sa stavovima koji nam se poturaju na današnjoj buržoaskoj političkoj sceni:

Vi dobro znate da smo izrabljivači. Znate dobro da smo prigrabili zlato i metale, zatim petrolej »novih kontinenata« i doneli sve to u naše stare metropole. Rezultati su bili divni: palače, katedrale, industrijska središta; a zatim, kad bi zapretila kriza, kolonijalna tržišta su bila tu da je ublaže ili uklone. Evropa, zasićena bogatstvom, garantovala je de jure humanost svim svojim stanovnicima, a čovek, kod nas, jeste saučesnik, jer smo se svi okoristili kolonijalnim izrabljivanjem. Taj gojazni i bledi kontinent na kraju zapada u ono što Fanon tačno zove »narcisizam«. Francuska je nekada bilo ime jedne zemlje; pripazimo da ne bude u 1961. ime jedne neuroze.“3

 


  1.  http://caspu.pku.edu.cn/pages/document.aspx?id=eecc8751-b0df-4061-9692-e5b3b8d326b6  

  2.  https://www.buzzfeed.com/julesdarmanin/voici-ce-que-disent-les-candidats-a-la-presidentielle-sur-le?utm_term=.jsYDlnRwl#.deYoJKV8J  

  3.  http://www.princip.info/2017/01/03/zan-pol-sartr-cas-bumeranga-trece-razdoblje-nasilja/  

Ostavite komentar