Yandex.Metrica

Svedočenje Pola Robesona pred Komisijom za neameričke aktivnosti zbog optužbe za komunizam

Foto: via robeytheatrecompany

Pol Robeson je bio afroamerički bas-bariton pevač i glumac koji se uključio u Pokret građanskih prava. Na međunarodnoj Studentskoj mirovnoj konferenciji održanoj 20. aprila 1949. godine u Parizu, Robeson je izjavio kako američki crnci neće podržati Sjedinjene Države ako dođe do rata sa Sovjetskim Savezom. Ovo je dovela je do istrage Komisije za neameričke aktivnosti pred kojom je Robeson svedočio 12. juna 1956. godine.1

Nakon uvodnog izlaganja i optužbi za “nepatriotske izjave” od strane predsednika komisije Robeson je dobio reč:

ROBESON: Razlog zbog kojeg sam danas ovde prisutan, znate, iz usta samog Stejt dipartmenta glasi: ne treba mi dozvoliti da putujem jer sam se godinama borio za nezavisnost kolonijalnih naroda Afrike! Već dugi niz godina se za to borim i mogu skromno reći da se moje ime spominje u pozitivnom kontekstu širom Afrike. Drugi razlog zbog koga sam danas ovde – ponovo se pozivam na izjave Stejt dipartmenta i delove iz zapisnika Apelacionog suda – je da, kada boravim u inostranstvu, govorim protiv nepravde koja se nanosi crnom narodu ove zemlje. Poslao sam o tome poruku Bandung konferenciji i tako dalje. Zato sam ovde. To je suština, a meni se ne sudi zbog toga što sam komunista, meni se sudi za borbu za prava mog naroda, za ljude koji su i dalje građani drugog reda u Sjedinjenim Državama. Moja majka je rođena u vašoj državi, gospodine Valter, a moji preci su pekli su hleb za trupe Džordža Vašingtona kada su prešli Delavare. Danas nisu punopravni građani ove zemlje, ni u Misisipiju, ni u Montgomeriju niti u Vašingtonu.

Na pitanje o vezama sa Sovjetskim savezom, Robeson je odgovorio:

U Rusiji sam se po prvi put osećao kao pravo ljudsko biće. Nema predrasuda o boji kože kao u Misisipiju ili u Vašingtonu. Tamo nisam osećao pritisak zbog boje kože kakav danas osećam pred ovim Odborom.

PREDSEDNIK: Zašto ne ostanete onda u Rusiji?

ROBESON: Zato što je moj otac bio rob i moj narod je umirao dok je izgrađivao ovu zemlju, a ja ću ostati ovde i uzeti deo toga, baš kao i vi. I nikakvi fašisti me neće odvojiti od toga. Je li to jasno? Ja sam za mir sa Sovjetskim Savezom, ja sam za mir sa Kinom, ali nisam za mir ili prijateljstvo sa fašističkim Frankom i nisam za mir sa nacističkom Nemačkom. Ja sam za mir sa pristojnim ljudima.

PREDSEDNIK: Vi ste ovde jer promovišete komunističku priču.

ROBESON: Ovde sam jer se suprotstavljam neofašizmu koji vidim u ovom Odboru.

PREDSEDNIK: I, o kakvim to predrasudama govorite? Predrasude protiv vas. Zar vi niste upisali vašeg sina na Rutgers?

ROBESON: Vi mislite da uspeh nekoliko crnaca, uključujući i mene, može da nadoknadi – evo pozvaćemo se na studiju sa Univerziteta Kolumbija – sedamsto dolara godišnje, sa koliko žive na hiljade crnih porodica na jugu. Moj otac je bio rob, a moji rođaci su napoličari. Ne posmatram, dakle, uspeh mog naroda kroz sopstveni uspeh.

PREDSEDNIK: Da li ste svesni Staljinovih čistki u Sovjetskom Savezu i da li ih podržavate?

ROBESON: Šta god da se dešava sa Staljinom, gospodo, stvar je Sovjetskog Saveza i ne bih o tome da diskutujem sa predstavnikom naroda koji je tokom izgradnje Amerike uništio šezdeset do sto miliona života mog naroda, crnih ljudi otrgnutih iz Afrike da rade na plantažama. Vi ste odgovorni i vaši predhodnici, za šezdeset miliona ili sto miliona crnih ljudi koji su pomrli kao robovi na plantažama i nemojte me pitati o bilo kome drugom. Pričaću o Staljinu kad budem bio među ruskim narodom i pevao za njih, sa njima ću razgovarati, to je njihova stvar.

PREDSEDNIK: Ja tvrdim da na vas treba primeniti Zakon o strancima i pobuni (Alien and Sedition Acts, 1798.). Vi niste patriota, izrazito ste antiamerički i treba da se stidite.

Polu Robesonu su nakon suđenja oduzete putne isprave kako u inostranstvu ne bi vršio antiameričku propagandu. U decembru 1951. godine, Robeson je Ujedinjenim nacijama predstavio peticiju protiv linča i zatražio da se Sjedinjenim Državama sudi za genocid, prema članu II Konvencije UN o genocidu. Godine 1952. Robeson je dobio Staljinovu nagradu za mir, ali bez mogućnosti da putuje, nagradu je primio u Njujorku.

 

Pol Robeson peva himnu SSSR:

 


  1. Congress, House, Committee on Un-American Activities, Investigation of the Unauthorized Use of U.S. Passports, 84th Congress, Part 3, June 12, 1956; in Thirty Years of Treason: Excerpts from Hearings Before the House Committee on Un-American Activities, 1938 – 1968, Eric Bentley, ed. (New York: Viking Press, 1971), 770.  

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.