Yandex.Metrica

Sirijaliks: “Zapadnjački plan za podelu Sirije u šest tačaka”

Nedavno se u španskoj štampi pojavio procureli diplomatski dokument po pitanju imperijalističke strategije podele Sirije, koji je prethodno objavio libanski list Al-Ahbar 22. februara. Navodno se radi o tzv. Maloj radnoj grupi o Siriji koju čine bivši glavni savetnik Kondolize Rajs tokom rata u Iraku, Dejvid Saterfild (David Satterfield), Britanac Hju Kliri (Hugh Cleary), Francuz Žerom Bonafon (Jerome Bonnafont), Jordanac Navaf Tel (Nawaf Tell) i Saudijac Džamal al-Akil (Jamal Al-Aqeel), a svi su u svojim vladama zaduženi za pitanja Bliskog istoka. Informacija potiče iz poverljivog diplomatskog telegrama koji je jedan od učesnika sastanka, Bendžamin Norman (Benjamin Norman) pri sekciji za Bliski istok britanske ambasade u SAD, poslao 12. januara 2018. godine. Grupa se potom ponovo sastala 23. januara u Parizu gde su obradili temu Asadovog hemijskog naoružanja i načina da se izmanipuliše specijalni izaslanik UN za Siriju, Stafan de Mistura (Staffan de Mistura) radi sprovođenja svog plana.

Kao i uvek kada se radi o “procurelim” tajnim dokumentima, nemoguće je potvrditi njihovu verodostojnost, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je ova vest naišla na veoma ograničen odziv i trenutno se može naći samo na ograničenom broju portala na španskom jeziku. Verodostojnost ovog plana mogu da potvrde samo činjenice u onoj meri u kojoj se taj “plan” uspešno sprovede. Bez obzira na to da li se radi o prostoj propagandi ili procurelom poverljivom dokumentu, tačke koje se u njemu navode daju interesantnu perspektivu sa koje se može posmatrati budući razvoj političkih i vojnih dešavanja u Siriji.

Prema navodima poverljivog dokumenta, plan delovanja za razbijanje Sirije je sledeći:

  • izbeći političko rešenje sirijske krize putem dve formule: 1. produžiti rat obezbeđujući vojnu okupaciju SAD na istočnim obalama Eufrata za koju će biti odvojeno četiri miliona dolara godišnje koje garantuje Dejvid Saterfild; 2. iskoristiti UN manipulišući specijalnog izaslanika za Siriju Stafana de Misturu. Njemu bi se poslao nezvanični dokument pod nazivom “Reaktivacija političkog razvoja Sirije na dijalogu u Ženevi” sa ciljem sprečavanja povlačenja Damaska sa te konferencije, eliminisanja inicijativa postignutih u Sočiju između Rusije, Turske i Irana. Sa druge strane, tvrdi se da je jedan od razloga za povlačenje ruskih trupa iz Afrina garancija Ankare da će “pobunjenici” učestvovati na sastancima u Sočiju, te da će strateški grad Idlib na istoku Eufrata biti vraćen Damasku.
  • Podeliti Siriju po liniji istok-zapad uzduž toka reke Eufrat na uticajne zone Moskve i Vašingtona. Prema zahtevima SAD, neće se dopustiti jedinstvena Sirija sa Asadom na čelu, a ako njega ne budu mogli da uklone onda će Sirija morati biti podeljena. Navodno, američki napad 7. februara na ruske trupe u Deir Ezoru na istoku Sirije je imao za cilj “obeležavanje teritorije”.
  • Ubediti Misturu da prihvati novu političku strukturu Sirije koja bi se sastojala od: 1. Demokratskih snaga Sirije (SDF) koja bi, osim Kurda, uključila i turske i arapske snage radi smirivanja Ankare, prema tvrdnjama generala Rajmonda Tomasela (Raymond Thomasel), a koji će učestvovati na konferenciji u Ženevi; 2. Asadove vlade i 3. ograničene autonomije za YPG na području Deir Ezora bogatom naftom. Radi se o tzv. planu B koji je Obamina vlada pripremila za podelu na kurdsko-sunitsku, arapsko-sunitsku i arapsko-alevitsku zonu. SAD bi podržale delegaciju SAD pri UN. Takođe, Pentagon je zatražio budžet od 550 miliona dolara za 2019. godinu sa ciljem da “obuči i opremi” svoje saveznike u Siriji.
  • Sa ciljem privlačenja Rusije da prihvati plan: 1. odbaciće se tranziciona vlada na kojoj insistiraju “pobunjenici” i rezolucija 2254 UN; 2. dopustiće se učešće Asada na izborima, ali će se stvoriti uslovi i institucije neophodne da se izbegne njegova pobeda.
  • Izbaciće se Iran iz Sirije, a za to će biti zadužen Majk Pompeo (Mike Pompeo) iz Trampove nove vlade. Radi se o nasledniku Tilersona (Tillerson) koji Tursku i Iran smatra islamističkim diktaturama.
  • Isprovocirati Tursku na rat sa Sirijom. Već sada sa okupacijom Afrina, NATO je opkolio Alepo time vršeći pritisak na Asada, Rusiju i Iran. Povrh toga, planira se sprovođenje “demokratskog inženjeringa” u Afrinu naseljavanjem arapskih izbeglica sa ciljem stvaranja “monoetničkih” regiona po jugoslovenskom i iračkom receptu. Turska armija kao druga najveća vojska u okviru NATO-a zajedno sa svojim saveznicima slomila je otpor YPG-a u Afrinu i otpočela pljačku, teror i masakr, nateravši hiljade dece, staraca i omladine da napuste svoja ognjišta. Slučajno ili ne, pad ove enklave odvija se istovremeno sa povratkom sirijske vojske u Istočnu Gutu sa sve evakuacijom “pobunjenika” i njihovih familija autobusima u zonu koju kontroliše Turska. Postavlja se pitanje da li je posredi trampa ova dva grada koja je sprovedena iza leđa saveznika. Moskva je Kurdima ponudila da vrate Afrin Damasku u zamenu za odbranu, znajući da to nije moguće budući da Rožavu “brani” deset američkih vojnih baza i hiljade vojnika. Tim potezom je Rusija izbegla ulazak sirijske vojske u borbu za Idlib.

 

Source: http://blogs.publico.es/puntoyseguido/4790/sirialeaks-revela-el-plan-de-6-puntos-de-eeuu-para-romper-siria/

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.