Yandex.Metrica

Intervju – Boris Vlastelica (Repetitor)

Foto: Rick Slagter (NL), [email protected]

Kako su The Spleeners izrasli u Repetitor?

Tako što se Ana-Marija priključila. Spleeners je bio prvobitni bend sa Milenom i mojim drugom iz osnovne Pantom na basu. Pod tim imenom smo odsvirali prvu svirku ikada, pet pesama Ramonsa, pet naših stvari, a onda se Panta nešto smorio i batalio sviranje kompletno, pa smo jedno vreme bili nas dvoje, Milena i ja, dok nismo upoznali Ana-Mariju na nekoj žurci gde je bila u fazonu da bi rado svirala bas a nikad nije. Slušala je dobru muziku i nije znala da svira, kao ni mi, pa je ispunjavala sve uslove da je pozovemo na probu i to je odmah bilo to. Ali odmah je ukačila šta sviramo i na drugoj probi isporučila rif za pesmu Ja i Repetitor je tako nastao. Okupili smo se krajem 2005. a ime smo smislili početkom 2006. godine, kao klinci… treći – četvrti razred srednje.

Kako bend funkcioniše? Postoji li zvanično vođa?

Ne, niti za tim ima potrebe kada ste trio. Čim se dvoje slažu to je većina, a ovaj jedan je ostavljen sam i mora da popusti, tako da je vrlo egalitarno kod nas u bendu i uvek dva na jedan u svim kombinacijama ili jednoglasno. Naučili smo vremenom da se razumemo i kad se ne slažemo. Ma, jednostavno smo zajedno odrasli i zajedno učili da sviramo i od početka su reakcije dobre a hemija postoji i najjača je kad sviramo zajedno. Svo troje smo dosta slični, impulsivni emotivni i iskreni ljudi koji nemaju poker face, pa zna da bude eksplozivan spoj ali se pokazao održiv. Njih dve ne vole da daju intervjue i uvek to meni “uvale” ako je intervju adresiran na bend, a ne na Ana-Mariju ili Milenu lično, tako da ja ispadam kao što i realno jesam – najbrbljiviji.

Može li se reći za Repetitor da je proleterski bend? 

Ne baš. Babe i dede da, svi redom težaci ili radnici u fabrici od rata na ovamo, pre toga seljaci, maltene kmetovi. Ali roditelji su u socijalizmu dobili priliku da pozavršavaju fakultete i zaposle se u struci tako da bih pre rekao poštena inteligencija, osiromašena srednja klasa koja nije pala na antinarodnu propagandu. Poreklo se odrazilo na sadržaj možda više u smislu da se kao ljudi iz porodica koje nemaju keša, ali su socijalno gledano srednja klasa, lako razumemo sa različitim socijalnim grupama što je bilo bitno za raznolikost iskustava i neke uvide u razne svetove, gde smo upoznali i ulicu, tribinu, radnička predgrađa i salonske žurke i koncerte i provode po centru.

Svirate širom regiona. Primećuješ li razliku u klasnoj strukturi među publikom? Šta povezuje vašu publiku bivših SFRJ republika, a šta ih razdvaja?

Klase su dosta nedefinisan pojam, posebno na prvi pogled ume to da zavara tako da iskreno ne primećujem, mada umeju recimo na filmskim festivalima ljudi da budu primetno fensije obučeni. Svejedno je kad krene koncert sve se stopi i prođe za sekund i ne stignem baš da pravim te analize, posebno što ponavljam to nisu tako očigledne, jasne i crno – bele stvari.

Što se tiče ovog drugog pitanja rekao bih da državne granice ne igraju toliki faktor koliko regionalne ako pričamo o publici, tj mentalitetu, tačnije nekom generalnom osećaju u komunikaciji sa ljudima i tokom koncerta. U smislu… Srem, Bačka i Slavonija su dosta slični, kažu da su to rezervisani ljudi, a iz našeg iskustva kad se grlo podmaže baš i nisu. Jug i istok Srbije… Makedonija i Bugarska su dosta slične, tamo su ljudi veoma prisni, topli, grljenje i slikanje posle koncerta obavezno, lako se komunicira, brzo se priča. Crnogorsko primorje i Dalmacija su dosta slični, na prvu su tvrdi u komunikaciji i reakcijama ali to je samo dok vas procenjuju, dok se ne probije led da ne izađu odmah sve te natrpane emocije koje nevešto kriju. To su sve generalizacije i naši utisci, ali ti uvidi u različite krajeve i mentalitete, te razglednice koje nosimo sa sobom iz svakog mesta su jedna od najdragocenijih nuspojava kod sviranja u putujućem bendu.

Nisi od levičara koji bacaju akcenat na progresivnu kulturnu praksu, već smatraš imperijalizam primarnim neprijateljem. Koristiš često marksističke teorije Zavisnosti i Svetskih sistema u analizama svetskog kapitalizma. To nije čest slučaj kod nas, iako se čini da je baš Balkan pogodno tlo za takvu struju.

Balkan a posebno Srbija sa svojim iskustvom sa NATO se čine kao pogodno tlo za takvu struju, zato je valjda i posebno bitno da takve struje na Balkanu ne bude. Marksizam-Lenjinizam, mi je mnogo draža odrednica od levice jer levica podrazumeva stvarno svašta pa i potpuno suprotne pozicije od mojih.

Ne fokusiram se toliko na identitetske i kulturne političke teorije i prakse jer smatram da bi bi bilo licimerno zahtevati iz moje pozicije, koja je ipak privilegovana nekim iskustvom koje je većini nedostupno, od svakog, a posebno od radnih ljudi da imaju iste uvide i poglede na društvo. Uopšte ne stavljam tu akcenat politike. Globalno gledano, a i lokalno, jasno je da levica onakva kakvu je ja priželjkujem ne postoji tako da je svaki idealizam te vrste izlišan i jedno je šta je moja lična utopija, a drugo je šta je realno.

Da bi se stvorili uslovi za nastanak, opstanak i širenje istinskih socijalističkih ideja i organizacija na ovim prostorima a i šire, bojim se da prvo mora nekako da se uguši Američka vojna dominacija koja stoji iza imperijalnih interesa koji bi svaku takvu ozbiljniju inicijativu onemogućili. Tome, između ostalog i služe sve te baze u komšiluku i svuda po svetu i severnoatlantski savez uopšte. Nemam iluzija da u uslovima unipolarne planete i dominacije koja se obezbeđuje vojnom i svim drugim silama možemo da pričamo o nekom pokretu, revoluciji i komunizmu. Zato i gledam na dešavanja u Siriji, Iranu i na Bliskom istoku kao vrlo bitna za sve nas jer ako neostvareni interesi SAD u Siriji i u tom regionu mogu da budu znak konačnog slabljenja te dominacije i ponovnog uspostavljanja, za početak multipolarnog sveta u kome bi kreiranje drugačijeg sistema imalo bolje uslove za realizaciju usled balansa moći. Naravno ni multipolaran svet neće sam po sebi doneti socijalizam niti nešto slično idealizujem, ali u tom balansu moći vidim jedinu šansu za nas.

Jeste li politički angažovani van muzike? 

Nismo nigde deo članstva i u odsustvu ozbiljnih i masovnijih teorijski definisanih organizacija vezujemo se za ljude koje simpatišemo i pokušavamo da sa različitim ljudima učenijim od nas održimo dijalog, jer se iz mog iskustva tom sokratovom metodom najbolje uči.

Kako tumačiš prodaju PKB, RTB Bor i nastavak privatizacije?

Pa nema tu sad puno priče, to je nastavak procesa u koji smo ušli 5. oktobra 2000. godine, da se proda sve što može i tu je svaka vlada gora od prethodne. Nekad je imalo puno više toga pa se činilo nezamislivo prodati PKB koji ima površinu Beograda ili RTB nakon skorih pronalazaka ogromnih rezervi zlata, ali evo došli smo do toga da je to sve što je ostalo uz MTS i još par preduzeća koja su verovatno sledeća. Pa i bombardovanje je bilo dobrim delom to, obezbeđivanje novih tržišta i slobodnog kretanja kapitala.

Zato je problem Iran, Sirija, Venecuela, Severna Koreja jer nisu otvorile svoje ekonomije za kapital sa Zapada. Ima država u mnogo gorem stanju sa mnogo manje “demokratije” i jako ozbiljnim humanitarnim krizama poput Jemena, Somalije, Haitija, Gvajane, Saudijske Arabije, Mijanmara, Bangladeša itd., ali su deo globalnog kapitalističkog sistema, ili kako se to naziva zemlje saveznice, pa nisu nametnute kao tema niti navodno ljudskopravaške organizacije brinu o njima.

Delikatna tema na levici je Kosovo. Mnogi levičari današnjice podržavaju nezavisnost Kosova iako je ono bastion imperijalizma na Balkanu. Koje je tvoje mišljenje i koje su tvoje prognoze?

Slažem se, delikatno i kompleksno pitanje, puno je mitova i emocija upleteno, a rane su sveže. Jasno je da država Kosovo stoji na američkom pre svega čak vojnom interesu i ja sam principijelno protiv bilo kakvih projekata koji obezbeđuju prisustvo vojske svetskog kapitala u regionu i za podršku bilo kojim progresivnim snagama. Koje su to snage na Kosovu to ne znam jer je trenutno dosta sumorna situacija, ali ne treba nam na Balkanu čuvar od nas samih. To ne znači da mislim da neće biti sukoba ako se strana vojska pokupi i ode, biće ih sigurno, i to me ni malo ne raduje, ali ovako pod ovom mlakom okupacijom oni sigurno neće nestati, niti se rešiti ni izbeći niti je to interes tih snaga koje profitiraju i čak stvaraju i amplifikuju podeljenost i sukobe kako bi opravdali svoje prisustvo.

Nazad na bend. Šta dalje da očekujemo – novi album, nastupe, itd.?

Zatvaranje letnje bašte KST-a 12. oktobra u Beogradu, evo to ovde ekskluzivno najavljujemo. Posle toga mini turneja po Zagrebu po uzoru na prošlogodišnju beogradsku. Tri kluba u tri dana, pa Novi Sad verovatno tamo krajem oktobra, to tek treba da potvrdimo. Onda evropska turneja od tridesetak dana tokom celog novembra pa još koncerata po regionu u decembru. U međuvremenu se na probama krčkaju nove stvari.

 

 

3 Responses to Intervju – Boris Vlastelica (Repetitor)

  1. Rick 03/10/2018 at 4:21 pm

    Hi! The name of the photographer is Rick Slagter (based in NL)

    Reply
    • Rick 04/10/2018 at 6:52 pm

      Tnx for putting my name under the photograph! Via Google Translate I ‘ve read the intervju – interesting insight in the soul of the band!

      Reply
      • Stefan Martinović 05/10/2018 at 11:22 am

        Thank you for the notice and the great photo. We’re happy you liked the interview. Unfortunately Google Translate doesn’t do much justice to the content…

        Reply

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.