Yandex.Metrica

Radijsko obraćanje Salvadorea Aljendea narodu Čilea tokom državnog udara

Foto: AFP/Getty

Moji prijatelji,

Ovo je sigurno poslednja prilika da vam se obratim. Vazduhoplovstvo je bombardovalo tornjeve Radia Portales i Radia Corporacion.

Moje reči ne sadrže gorčinu, već razočarenje. Neka budu moralna kazna za one koji su izdali svoju zakletvu: čileanske vojnike, komandante, admirala Merina, koji je sebe imenovao komandantom mornarice, i g. Mendozu, generala koji se je tek juče obavezao na vernost i lojalnost Vladi, i koji je sebe imenovao šefom Nacionalne policije.

S obzirom na ove činjenice, jedina stvar koja mi preostaje jeste da kažem radnicima: neću podneti ostavku!

Postavljen u istorijsku tranziciju, platiću svoju lojalnost narodu svojim životom. I ja im kažem da sam siguran da će seme koje smo posadili u dobroj savesti hiljada i hiljada Čileanaca neće ostati zgnječeno zauvek.

Sada imaju snagu i mogu da dominiraju, ali društveni procesi ne mogu biti zaustavljeni ni kriminalom niti silom. Istorija je naša, a ljudi stvaraju istoriju.

Radnici moje zemlje: Želim da vam se zahvalim za vašu lojalnost, za poverenje koje ste ukazali čoveku koji je bio samo tumač velikih želja za pravdom, koji je dao svoju reč da će poštovati Ustav i zakon i upravo to je i učinio. U ovom odsudnom trenutku, u poslednjem trenutku kada mogu da vam se obratim, želim da naučite lekciju: strani kapital, imperijalizam, zajedno sa snagama reakcije, stvorio je klimu u kojoj su oružane snage prekršile svoju tradiciju, tradiciju koju je podučavao General Šnajder i potvrdio komandant Araja, žrtve istog društvenog sektora koji će se danas u svojim domovima nadati da će, uz pomoć́ inostrane pomoći, preuzeti vlast i nastavi da brani svoj profit i svoje privilegije.

Obraćam se pre svega skromnoj ženi naše zemlje, seljanki koja je verovala u nas, radnici koja je više radila, majci koja je prepoznala našu brigu za decu. Obraćam se stručnjacima iz Čilea, patriotskim stručnjacima, onima koji su pre nekoliko dana nastavili da rade uprkos pobunama sponzorisanih od strane profesionalnih udruženja, udruženja zasnovanih na klasnom interesu, koja su takođe branila prednosti koje kapitalističko društvo dodeljuje nekolicini.

Obraćam se mladima, onima koji su nam pevali i dali nam svoju radost i njihov duh borbe. Obraćam se čoveku Čilea, radniku, poljoprivredniku, intelektualcu, onima koji će biti progonjeni, jer je u našoj zemlji fašizam već nekoliko sati prisutan – u terorističkim napadima, rušenju mostova, uništavanju železničkih pruga, naftovoda i gasovoda – u tišini onih koji su imali obavezu da ih zaštite. Istorija će im suditi.

Sigurno je da će Radio Magallanes biti ućutkan, a moj glas više neće dopirati do vas. Nije važno. Nastavićete da ga čujete. Uvek ću biti pored vas. Barem ćete me se sećati kao dostojanstvenog čoveka koji je ostao lojalan radnicima.

Narod se mora braniti, ali se ne sme žrtvovati. Ljudi ne smeju dozvoliti da bude pokošeni mecima, ali ni da budu poniženi.

Radnici moje zemlje, imam poverenje u Čile i njegovu sudbinu. Drugi ljudi će prevladati ovaj mračni i gorki trenutak izdaje. Koračajte napred, znajući da će se, pre ili kasnije, otvoriti veliki putevi gde će slobodni ljudi hodati kako bi izgradili bolje društvo.

Živito Čile! Živeli ljudi! Živeli radnici!

Ovo su moje poslednje reči i siguran sam da moja žrtva neće biti uzaludna, siguran sam da će u najmanju ruku ona biti moralna lekcija koja će kazniti krivično delo, kukavičluk i izdaju.

Santjago de Čile, 11. septembar 1973

 

Prevod sa španskog: Princip.info

 

Source: https://mronline.org/2006/09/11/allende110906-html/

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.