Yandex.Metrica
Početak » Arhiva po kategoriji » Društvene nauke(Stranica 11)

Interviju sa Staljinom – H.G. Wells 1934

Interviju sa Staljinom – H.G. Wells 1934

Godine 1934, Herbert Džordž Vels je došao u Moskvu da se sastane sa sovjetskim piscima zainteresovanim da se priključe Međunarodnom PEN klubu. Dok je boravio tamo, Staljin mu je dao intervju. Intervju je prvobitno objavljen kao specijalni dodatak New Statesmana 27. oktobra 1934. Vels: Veoma sam vam zahvalan, g. Staljin, što ste pristali da se sretnemo. Ja sam nedavno […]

Kuda dalje: limiti nauke i tehnike u okviru postojećeg sistema

Kuda dalje: limiti nauke i tehnike u okviru postojećeg sistema

Čuveni antropolog Dejvid Greber je skoro primetio kako se većina najluđih naučnofantastičnih maštarija sa kraja 19. i početka 20. veka obistinila do druge polovine 20. veka. Naučnici i inženjeri su konstruisali podmornicu nalik onoj iz romana Žila Verna; pojavili su se avioni a zatim i spejs šatli; ljudi su posetili mesec i imaju mogućnost globalne […]

Klimatske promene i ekonomija

Klimatske promene i ekonomija

U poslednjih nekoliko dana, u Londonu se odžava konferencija na kojoj eksperti iz raznih oblasti pokušavaju da utvrde način na koji se mogu matematički predstaviti ekonomski efekti globalnog zagrevanja. Naime, pošto je već postala opšte prihvaćena činjienica to da centri moći u Evorpi i SAD ne obraćaju mnogo pažnju na ljudske posledice klimatskih promena, stručnjaci […]

Nejednakost u smrti

Nejednakost u smrti

Kada razgovaraju o tome kako je neko na nepravedan način stekao veliko bogatstvo, ljudi često umeju da kažu “nema veze ni on ne može izbeći smrt”. Ideja koja je u središtu ovakvog razmišljanja je da je smrt finalni dokaz jednakosti svih ljudi i da bogatstvo ne garantuje čoveku uticaj na ovu fundamentalno demokratsku silu. Međutim, […]

Ko ima mnogo hoće još više: klasna svest i sebičnost

Ko ima mnogo hoće još više: klasna svest i sebičnost

Kao što je isticano u ranijim člancima, tvrdnja da su ljudi po prirodi sebični i da je empatija samo jedan način zadovoljenja sebičnih nagona nema baš nikakvo utemeljenje u nauci. Međutim, činjenica je da su svi ljudi ponekad sebični i takođe je činjenica da su neki ljudi gotovo uvek sebični. Možemo pokušati da objasnimo ove […]

Evolucija: religija, ideologija i nauka

Evolucija: religija, ideologija i nauka

Teorija evolucije je sigurno jedno od najosetljivijih područja nauke. Toliko važnih interesa je uključeno u čitavu priču o evoluciji da bilo kakav argument u vezi sa tom teorijom povlači brojne kontroverze, debate i političke sukobe. Religijski krugovi svaku debatu oko nekih malo važnijih detalja u okviru ove teorije odmah dočekuju uz likovanje i u tome […]

Drugi svetski rat i politika

Drugi svetski rat i politika

Činjenica je da je borba protiv fašizma u Drugom svetskom ratu kroz 20. vek predstavljana kao potpuno moralna i idealistička bez ikakve realne politike u pozadini. Međutim, čak i najpovršnija analiza istorijskih događaja upućuje na zaključak da se stvari nisu tako odvijale. Poznato je da su mnoge države menjale strane u ovom ratu i nije […]

Zašto bogati rađaju manje?

Zašto bogati rađaju manje?

    U osvit 19. veka, našu planetu naseljavala je milijarda ljudi. U narednih dvesta godina, porasli smo sedam puta. Pre isteka ovog veka, negde 2085, biće nas deset milijardi. S jedne strane, ovakav populacioni bum predstavlja možda najveći izazov čovečanstvu danas. S druge, on je svedočanstvo o uspešnosti ljudske vrste u preživljavanju. Štaviše, sasvim […]

Zavisnost i izbor

Zavisnost i izbor

    Kada je reč o narkomanima, alkoholičarima ili zavisnicima bilo koje vrste, društvo najčešće te ljude karakteriše kao otpadnike ili neku vrstu ljudi “sa greškom”. Često se mogu čuti razmišljanja o zavisnicima kao iracionalnim ili na neki način duboko poremećenim osobama koje je nadvladala supstanca koju koriste. Neke naučne studije iz kasnih sedamdesetih godina […]

Veliki ratovi – stradanje, mit, spekulacija, monopol

Veliki ratovi – stradanje, mit, spekulacija, monopol

Da bi se ljudi psihološki nosili sa nezamislivim stradanjima potrebno je ta stradanja uklopiti u kulturni narativ mitskih razmera koji bi im pripisao značenje i svrhu. Zbog toga se ratovi u istoriji najčešće predstavljaju kao momenti istinske prekretnice i trenuci u kojima se stradanjem stotina hiljada ili čak miliona ljudi postiže veliki zaokret. Za Srbiju […]