Međunarodni olimpijski komitet (MOK) odbio je da oda počast žrtvama nuklearnog holokausta počinjenog u Hirošimi i Nagasakiju od strane Sjedinjenih Država. Uprkos inicijativama i apelima gradonačelnika Hirošime da se počast oda kroz minut ćutanja na Olimpijskim Igrama, MOK je ove inicijative odbacio.¹

 

Pokušavajući da obrazlože razloge za ovu odluku, MOK je naveo da je segment završne ceremonije održane 8. avgusta posvećen i žrtvama holokausta Hirošime i Nagasakija. MOK se oglušio i na peticiju koja je apelovala na održavanje minuta ćutanja i odbio je da učestvuje u komemorativnim događajima kojima se obeležava 76 godina od jednog od najstrašnijih imperijalističkih zločina.^2 3

 

Neposredno pre održavanja samih Igara bilo je kontraverzi oko odluke da se Igre uopšte održe usred globalne pandemije, pa je dolazak Tomasa Baha, predsednika MOK-a, u Japan ispraćen negodovanjima i protestima koji su smatrali da je održavanje Igara neprimereno u ovom momentu i vređa sve preživele nuklearnog holokausta.⁴ Posebna negodovanja izazvala je njegova poseta gradu Hirošime radi “odavanja počasti” žrtvama, što su mnogi doživeli kao licemerni izgovor za održavanje samih Igara.⁵