Home » Archives by category » Društvene nauke (Page 14)

Klimatske promene i ekonomija

Klimatske promene i ekonomija

U poslednjih nekoliko dana, u Londonu se odžava konferencija na kojoj eksperti iz raznih oblasti pokušavaju da utvrde način na koji se mogu matematički predstaviti ekonomski efekti globalnog zagrevanja. Naime, pošto je već postala opšte prihvaćena činjienica to da centri moći u Evropi i SAD ne obraćaju mnogo pažnju na ljudske posledice klimatskih promena, stručnjaci […]

Nejednakost u smrti

Nejednakost u smrti

Kada razgovaraju o tome kako je neko na nepravedan način stekao veliko bogatstvo, ljudi često umeju da kažu “nema veze ni on ne može izbeći smrt”. Ideja koja je u središtu ovakvog razmišljanja je da je smrt finalni dokaz jednakosti svih ljudi i da bogatstvo ne garantuje čoveku uticaj na ovu fundamentalno demokratsku silu. Međutim, […]

Ko ima mnogo hoće još više: klasna svest i sebičnost

Ko ima mnogo hoće još više: klasna svest i sebičnost

Kao što je isticano u ranijim člancima, tvrdnja da su ljudi po prirodi sebični i da je empatija samo jedan način zadovoljenja sebičnih nagona nema baš nikakvo utemeljenje u nauci. Međutim, činjenica je da su svi ljudi ponekad sebični i takođe je činjenica da su neki ljudi gotovo uvek sebični. Možemo pokušati da objasnimo ove […]

Biologija kao ideologija

Biologija kao ideologija

Teorija evolucije je sigurno jedno od najosetljivijih područja nauke. Toliko važnih interesa je uključeno u čitavu priču o evoluciji da bilo kakav argument u vezi sa tom teorijom povlači brojne kontroverze, debate i političke sukobe. Religijski krugovi svaku debatu oko nekih malo važnijih detalja u okviru ove teorije odmah dočekuju uz likovanje i u tome […]

Mit i istina: Politika Zapada tokom Drugog svetskog rata!

Mit i istina: Politika Zapada tokom Drugog svetskog rata!

Činjenica je da je borba protiv fašizma u Drugom svetskom ratu kroz 20. vek predstavljana kao potpuno moralna i idealistička bez ikakve realne politike u pozadini. Međutim, čak i najpovršnija analiza istorijskih događaja upućuje na zaključak da se stvari nisu tako odvijale. Poznato je da su mnoge države menjale strane u ovom ratu i nije […]

Zašto bogati rađaju manje?

Zašto bogati rađaju manje?

    U osvit 19. veka, našu planetu naseljavala je milijarda ljudi. U narednih dvesta godina, porasli smo sedam puta. Pre isteka ovog veka, negde 2085, biće nas deset milijardi. S jedne strane, ovakav populacioni bum predstavlja možda najveći izazov čovečanstvu danas. S druge, on je svedočanstvo o uspešnosti ljudske vrste u preživljavanju. Štaviše, sasvim […]

Zavisnost i izbor

Zavisnost i izbor

Kada je reč o narkomanima, alkoholičarima ili zavisnicima bilo koje vrste, društvo najčešće te ljude karakteriše kao otpadnike ili neku vrstu ljudi “sa greškom”. Često se mogu čuti razmišljanja o zavisnicima kao iracionalnim ili na neki način duboko poremećenim osobama koje je nadvladala supstanca koju koriste. Neke naučne studije iz kasnih sedamdesetih godina prošlog veka […]

Veliki ratovi – stradanje, mit, spekulacija, monopol

Veliki ratovi – stradanje, mit, spekulacija, monopol

Da bi se ljudi psihološki nosili sa nezamislivim stradanjima potrebno je ta stradanja uklopiti u kulturni narativ mitskih razmera koji bi im pripisao značenje i svrhu. Zbog toga se ratovi u istoriji najčešće predstavljaju kao momenti istinske prekretnice i trenuci u kojima se stradanjem stotina hiljada ili čak miliona ljudi postiže veliki zaokret. Za Srbiju […]

Neurofiziologija i empatija

Neurofiziologija i empatija

Od samog nastanka teorije evolucije koja vidi kompetitivnost između jedinki i zakon jačeg kao osnovni motor razvoja svih vrsta postavilo se pitanje o svrsi empatije u ljudskom psihičkom životu. Sam Darvin nije znao kako tačno da se nosi sa ovim pitanjem. Međutim, mnogi filozofi, a kasnije i psiholozi i biolozi, pozabavili su se tim problemom […]

Dvokratno spavanje

Dvokratno spavanje

Naši preci sve do 20. veka i vremena sijalica i struje nisu spavali kao mi danas. Spavali su dvokratno.   Pre jednog ili dva veka ljudi su spavali dvokratno. Uveče bi se preobukli, stavili kapicu na glavu i ugasili sveću. Odspavali bi nekoliko sati, a onda bi usred noći ustali, upalili sveću i naredna dva […]