Vera Vratuša Žunjić – Tranzicija i slučaj visokoobrazovane inteligencije
Ovde proveravamo heurističku plodnost polazne hipoteze o društvenoj uslovljenosti mišljenja i ponašanja pripadnika svih društvenih grupacija, njihovim mestom u klasnoj podeli rada, primenjujući je na pokušaj objašnjenja i razumevanja specifičnih ideja i delanja pripadnika grupacije visokoobrazovane inteligencije, zapravo „nove“ sitne buržoazije. Položaj u klasnoj podeli rada pripadnika ove grupacije „subjekata istraživanja“, prema terminologiji Đan Antonija […]
Franc Fanon – Međuuslovljenost nacionalne kulture i oslobodilačkih borbi
Kolonijalna dominacija, upravo zato što je totalna i što zanemaruje različitosti, uspela je zadivljujuće da raščini kulturni život podređenog naroda. Nepriznavanje nacionalne stvarnosti, novi pravni odnosi što ih je uspostavila okupatorska vlast, potiskivanje domorodaca i njihovog načina života na periferiju kolonijalnog društva, ekonomsko razvlaštenje, osiromašenje i sistematsko podjarmljivanje muškaraca i žena omogućuju to predavanje kulture […]
Mugabe – juče, danas i sutra! Rušenje diva: Ko, kako i zašto?
Nekada Jugoslavija, a danas Srbija je jedina zemlja za koju možemo da kažemo da je naš prijatelj. Neka dođu delegacije stručnjaka da pričamo o zajedničkim projektima… daćemo im prednost.1 Ovako je predsednik Zimbabvea, Robert Mugabe, 2014. godine u izjavi za RTS, opisao odnos prema našoj zemlji. Jasno je da za takav status „jedinog prijatelja“ nisu […]
Fernando Henrique Cardoso i Enzo Faletto – Zavisnost i razvoj u Latinskoj Americi
Niz studija o problemu zavisnosti, koje su napravili Latinoamerikanci, naišao je na interesovanje ne samo među naučnicima, već i u širokoj javnosti. U SAD vode se brojne diskusije o prednostima i o slabostima „teorije dependencije“. I u Evropi se raspravlja o tim studijama, mada možda ne s toliko strasti. U Africi su ekonomisti, pod uticajem […]
V. I. Lenjin – O našoj revoluciji
I Prelistavao sam ovih dana Suhanovljeve memoare o revoluciji. Pada naročito u oči pedantizam svih naših sitnoburžoaskih demokrata, kao i svih delija II Internacionale. Da i ne govorimo o tome da su oni neobično plašljivi, da čak najbolji među njima kljukaju sebe raznim ogradama kad je reč o najmanjem odstupanju od nemačkog obrasca, da i […]
100 godina Crvenog oktobra: 10 dana koji su uzdrmali svet
Ni jedan događaj u skorijoj istoriji nije imao toliki uticaj na razvoj i promenu ljudskog društva koliko Oktobarska revolucija, čiju stogodišnjicu slavimo na današnji dan. Džon Rid, američki marksista, sa pravom je ovaj događaj nazvao „10 dana koji su uzdrmali svet“, a njegove tekovine su inspiracija i za sve napredne snage danas koje teže da […]
Ahmed Seku Ture – Isključenje kapitalističke faze
Ovaj tekst Seku Turea izvučen je iz knjige Demokratska partija Gvineje (1965), gde centralno mesto zauzima rasprava o mogućnosti isključenja kapitalističke faze razvoja i neposredan prelaz u višu etapu istorijskog razvoja. To je inače ideja koju su, na ovaj ili onaj način, prihvatali skoro svi afrički mislioci koji su se opredelili za socijalizam, bez obzira […]
Promena istorijske paradigme: oslobođenje kao nova okupacija
U okviru radikalno izmenjene politike sećanja u postsocijalističkoj Srbiji, kako je istakao istoričar Miroslav Jovanović, „generalni društveni odnos prema 20. oktobru snažno je bio obeležen radikalnom promenom paradigme, koja se menjala pod uticajem opšteg procesa revizije istorije. Prethodni diskurs ’oslobođenja’ u potpunosti je odbačen i zamenjen diskursom ’okupacije’. Događaji iz oktobra 1944. prepušteni su zaboravu, […]
Karl Marks – Proces rada i proces oplođavanja vrednosti
Proces rada Upotrebljavanje radne snage jeste sam rad. Kupac radne snage troši je na taj način što njen prodavac radi za njega. Time njen prodavac postaje stvarnom delujućom radnom snagom, postaje radnik, što je ranije bila samo mogućnost. Da bi kapitalista predstavio radnikov rad u robama, mora ga pre svega predstaviti u upotrebnim vrednostima, u […]
Samir Amin – Međunarodna trgovina i imperijalizam
Teorijska istraživanja u društvenim naukama rukovode se jednim od tri pristupa – apologetskom ideologijom, pozitivističkim empirizmom, ili bazičnom naukom. Njihovi zaključci, a takođe i njihov domet i kritička vrednost, zavise od epistemološkog statusa kategorija i pojmova koji se koriste. Postoje, dakle, tri široka teorijska pristupa pitanju međunarodne razmene (trgovine). Svaki od ovih pristupa odgovara jednom […]
