Vlada Bolivarske Republike Venecuele kategorički odbacuje neuspeli pokušaj zbunjivanja i skretanja pažnje sa međunarodne odgovornosti Vlade Republike Kolumbije, istovremeno apelujući da ista jednom za svagda zaustavi protivzakonito delovanje oružanih grupa koje potiču iz njene države, poznatih kao “paravojne snage”, kao i drugih nasilnih zločinačkih bandi koje operišu u neposrednoj blizini zajedničke granice, kršeći ljudska prava stanovništva Venecuele i njen suverenitet.

Vlada Bolivarske Republike Venecuele založila se za bilateralni susret dvaju ministara spoljnih poslova kako bi se iskreno i otvoreno poveo dijalog na temu ozbiljne situacije na granici koja pre svega škodi Venecueli i pravima njenog naroda, a koja je rezultat zala poteklih sa kolumbijske strane, koja tamošnja vlada nije dovoljno ozbiljno shvatila i kontrolisala, uprkos mnoštvu upozorenja i katastrofalnoj šteti koju su nanela. Na kraju, venecuelanskim vlastima nije preostao drugi izlaz, pa su proglasile vanredno stanje u pet pograničnih opština kako bi se povećao nivo zaštite tamošnjeg stanovništva pred neprijatnostima koje izaziva ovo prekogranično nasilje, bilo da je u pitanju paravojna aktivnost, trgovina drogom ili nasilni delikti bilo koje vrste.

Takođe je ustanovljen fenomen krijumčarenja ogromnih razmera, i to: imovine, usluga, lekova, prehrambenih namirnica, benzina i raznih drugih dobara koja pripadaju narodu Venecuele, pa čak i spekulacije sa venecuelanskom valutom radi nezakonite manipulacije kursom koja je rezultat ravnodušnosti, ako ne i lenjosti kolumbijske vlade u pogledu odbrambene akcije, što je najmanje što bi ona mogla da učini zauzvrat za zemlju koja ne samo da je sarađivala sa njom na najrazličitije načine, već je i decenijama primala sa najvećom ljubavlju milione Kolumbijaca koji danas stanuju na teritoriji Venecuele, kao i hiljade drugih koji su pobegli od paravojnog nasilja. Ovo pitanje je jasno dokumentovano u izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2015. godine kao druga po brojnosti prisilna seoba, sa više od 110.000 migranata u poslednjih nekoliko godina.

Prema tome, iznenadna zaboravnost predsednika Santosa u pogledu ove surove realnosti koja je izazvana, dalje podsticana i slabo kontrolisana sa kolumbijske strane, kao i u pogledu poslovične venecuelanske solidarnosti kroz istoriju, kosi se sa osnovnim principom poverenja, dobrih susedskih odnosa i saradnje. Ovo deluje kao pokušaj prikrivanja dokazane neodgovornosti kolumbijskih vlada, nekad nepažnjom, a nekad čak i zvaničnim gledanjem kroz prste, u ogromnoj humanitarnoj krizi čije je efekte Venecuela sa svoje strane decenijama uspevala da ublaži.

Venecuela je uistinu umorna od čekanja na odgovorno rešenje od strane vlade Kolumbije, pa je u skladu sa ustavnom obavezom staranja o pravima Venecuelanaca bila primorana da uvede vanredno stanje u određenim venecuelanskim opštinama, kao i da privremeno zatvori granicu, kako bi se suprotstavila pretnji nasilnih paravojnih nasrtaja i planskih društveno-ekonomskih udara, odnošenja njenih prehrambenih namirnica, lekova i imovine, pa čak i eksponencijalnog izvlačenja venecuelanske valute sa ciljem nezakonitog okorišćavanja prednostima njene kursne vrednosti radi nabavke najpotrebnijih namirnica, koje su po veoma niskoj ceni dostupne, zahvaljujući velikom zalaganju Venecuele, kako bi se obezbedila prehrana i blagostanje njenog naroda.

Venecuela iznova poručuje vladi Kolumbije da su suverene mere koje su trenutno na snazi ustavne, u skladu sa pravnim i ustavnim protokolom, i da poštuju prava svih ljudi, sa posebnim akcentom na kolumbijske građane, prema kojima su godinama ispoljavani znaci nebrige od strane predstavnika vlade njihove sopstvene države. Uprkos tome, treba da bude jasno da bratska gostoljubivost Venecuele ne podrazumeva, niti će dozvoliti, da prekogranične zločinačke grupe poznate kao “paravojne snage” i druge vrste nasilničkih grupa iz ove države ulaze u Venecuelu radi izvršavanja krivičnih dela ili činjenja bilo kakvih neprijatnosti koje bi narušile mir i sigurnost našeg stanovništva.

Venecuela zahteva od vlade bratske Republike Kolumbije da se, pored prekograničnih krivičnih dela kao što su otmice, smaknuća, iznude i ubistva, suoči i sa opasnošću pojačane aktivnosti krijumčarenja koje odnosi nemerljive količine prehrambene robe, lekova i drugih namirnica koje pripadaju njenom narodu, koji sada povrh svega mora da istrpi i sabotaže i agresije usmerene na njegovu nacionalnu valutu. Dakle, ako želi da ostvari prava Kolumbijaca, ova vlada mora da uzme u obzir i onih pet miliona koji su našli utočište u Venecueli, takođe pogođenih ovim nezakonitim radnjama i krivičnim delima, što je uostalom i dužnost ove vlade u skladu sa ljudskim pravima svih stanovnika Venecuele.

Vlada Bolivarske Republike Venecuele očekuje od vlade Republike Kolumbije da se usredsredi na iskreno izvršavanje svojih obaveza u skladu sa međunarodnim ljudskim pravima kroz proces temeljne evaluacije naše stvarnosti i predloži delotvoran i dobro strukturiran plan rada koji bi se odmah i bez odugovlačenja pozabavio navedenim veoma ozbiljnim problemima, kao i da konačno iskoristi ovo maksimalno razumevanje u nalaženju najkonstruktivnijeg mogućeg rešenja.

S poštovanjem,
Ambasada Bolivarske Republike Venecueleu Republici Srbiji