Kineski politički vrh je odbio da se sastane sa delegacijom Severne Koreje, dok je predsednici Južne Koreje dobrodošlicu poželeo lično kineski predsednik, tokom proslave 70. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata, u Pekingu.

Kina je tim činom poslala poruku Severnoj Koreji, naglašavajući duboki jaz koji sada postoji između dva nekadašnja saveznika.

Čo Riong-haj, visoki severnokorejski zvaničnik poslat kao lični predstavnik Kim Džong Una, uprkos zahtevima, ostao je uskraćen za dobrodošlicu kineskih domaćina, pa čak i za kratak sastanak sa Si Đinpingom, kineskim predsednikom.

Dok je severnokorejska delegacija bila primorana da se vrati u Pjongjang praznih ruku nakon ekstravagantne parade najnovije kineske vojne opreme, Peking je priredio specijalnu dobrodošlicu Park Geun-hjeu, predsednici Južne Koreje.

Trodnevna poseta južnokorejske delegacije, obeležena raznim obilascima, završila je oficijelnim, a kasnije i privatnim razgovorima dvoje lidera.

Gospođi Park je takođe dato specijalno mesto na podijumu Tjenanmena, upravo ono koje je ranijih godina bilo rezervisano za predstavnika Severne Koreje.

Odnos između Kine i Severne Koreje je oduvek bio delikatan, ali Peking smatra da je režim u Pjongjangu, sve problematičniji, naročito od kada je Kim Džong Un došao na vlast.

Peking je pritiscima na Pjongjang pokušao da zaustavi treću nuklearnu probu Severne Koreje, međutim severnokorejska vojska je nastavila sa testiranjem nuklearnog oružja, uprkos oštrom jeziku najvećeg suseda.

Peking takođe smatra da je Pjongjang odgovoran za eskalaciju najnovije krize na korejskom poluostrvu, kao i za uzrokovanje tenzija.

Pritisak koji je Peking vršio na Pjongjang, uključuje i privremeno zaustavljanje izvoza određenih energenata preko granice, ali je Severna Koreja odbacila svaku mogućnost kompromisa i odgovorila trajnom obustavom uvoza loživog ulja iz Kine, koje sada uvozi iz Rusije.

Prilikom prošlomesečne krize sa južnim susedom, Severna Koreja je pokazala da samostalno vodi politiku, i da ne dozvoljava velikim silama, uključujući Rusiju i Kinu, da diktiraju tempo pregovora Pjongjanga sa SAD i Južnom Korejom, kao i da je, sa razvijenom vojnom industrijom, uprkos ekonomskim pritiscima i sankcijama, spremna da istraje u borbi protiv Zapadnog imperijalizma.