Grčka je uložila sredstva u visini od gotovo 6 milijardi dolara u vojsku tokom 2000. godine, a 2009. na vrhuncu krize 8,9 milijardi. Prosečni član NATO-a troši 1,7% BND-a na odbranu, a Grčka gotovo dvostruko više – 3,1%. Ona je bila jedna od pet najvećih uvoznika oružja između 2005. i 2009. godine. Postavlja se pitanje zašto uprkos ekonomskoj krizi Grčka odbija da smanji ulaganja u vojsku?

Na ovo pitanje pokušao je da odgovori Šir Hever, ekonomski istraživač Alternativnog informativnog centra, u intervijuu za portal Ril njuz (The Real News).

Prema njegovom mišljenju, bitno je razumeti Grčku onako kako na nju gledaju velike sile Evrope: ne samo kroz prizmu ekonomske krize već i kao zemlje koja je prva na udaru izbegličke imigracije i azilanata. Dok je Evropa poprilično nevoljna da pomogne Grčkoj da izađe iz krize, veoma rado finansira njene zatvorske ustanove i centre za deportaciju, samo da bi se azilanti i izbeglice zadržali na periferiji.

Kako navodi Hever, sa tim ciljem, Grčka vlada kao i zvaničnici vojske i policije usvojili su izraelsku politiku prema azilantima, pa je u proteklih dana sprovedeno niz pregovora o kupovini izraelskih vojnih dronova kojim bi Grčka mogla da nadgleda svoje vode i uoči brodove koji krijumčare ljude. Grčka policija je takođe na obuci u Izraelu gde ih uče kako da se ophode prema civilima kao da se radi o bezbednosnom problemu, pri čemu se radi o civilima u velikoj životnoj opasnosti. Sličan primer se mogao videti u Fergusonu i Baltimoru gde je policija SAD-a primenila principe ove obuke nad crnim stanovnicima ovih gradova.

Sa druge strane radi se o tome da se i deo ove opreme koristi i protiv demonstranata na trgu Sintagma, tj. na ljudima koji su marširali rame uz rame sa Aleksisom Ciprasom. Dronovi kupljeni od najveće izraelske vojne kompanije, Izraelske svemirske industrije (IAI), testirani su na palestinskim civilima na Zapadnoj obali i pojasu Gaze. Isti ti dronovi se sada koriste ne samo protiv azilanata i izbeglica već i grčkih građana koji protestuju.