Venecuela se nalazi među prvih 10 zemalja koje su uspele da, od 2000. godine postignu najveću stopu smanjenja gladi (između 53% i 71%) otkriva Globalni indeks gladi od 2015. godine. Lista takođe uključuje Brazil, Peru, Mongoliju, Azerbejdžan, Kirgistan, Letoniju, Ukrajinu, Bosnu i Hrvatsku.

Istraživanje pokazuje pozitivnu evoluciju u zemljama u razvoju koje su naročito uznapredovale od 2000. godine u borbi protiv gladi. Prema ovom istraživanju, globalni nivo gladi je opao za 27%.

Na svetu gladuje oko 795 miliona ljudi, a oružani sukobi su u direktnoj vezi sa ovim problemom. Od tog broja, oko 172 miliona trpe posledice ratova.

„Sukobi, poput onih u Siriji, Iraku ili Južnom Sudanu, glavni su uzrok gladi”, ukazao je Berbel Dikman, predsednica nemačke NVO Velthungerhilfe (Welthungerhilfe, Svetska pomoć protiv gladi). Ova NVO, koja svake godine izrađuje indeks gladi u saradnji sa Konsern Vorldvajd (Concern Worldwide) i Ifpri, podsetila je da preko 80% izbeglica u celom svetu, ostaju u svojoj ili u susednoj zemlji. Te osobe trpe nasilje i nalaze se u situaciji bez perspektive, te moraju da se bore da bi se prehranili, da bi si obezbedili vodu i zdravstvenu brigu, kaže Dikman.

Prema izveštaju, u proseku 42,500 osoba dnevno, napustila je prošle godine svoje domove, a oko 59,5 miliona osoba u svetu živi u raseljenju zbog oružanih sukoba–više nego ikada ranije.

„Samo ako se uklone uzroci oružanih sukoba, u Siriji na primer, može se stati na put gladi na duge staze”, upozorila je Dikman.

Zemlje sa najvećom stopom gladi–Centralnoafrička Republika i Čad, za kojima sledi Zambija–proživele su oružani sukob ili su bile izložene političkoj nestabilnosti proteklih godina.

Istovremeno, Angola, Etiopija i Ruanda, zemlje koje su pre 20 godina bile zahvaćene građanskim ratom, znatno su uznapredovale od završetka sukoba.

Uprkos napretku u borbi protiv gladi u svetu, u 44 od 117 zemalja, nivo gladi je „veoma ozbiljan”, a u 8 zemalja „uzbunjujući“.

Glad u svetu i dalje predstavlja izazov. Na svetskom nivou jedna od devet osoba se nalazi u stanju hronične neuhranjenosti, a 15% dece zaostaje u razvoju zbog neadekvatne ishrane.

Globalni indeks gladi se izrađuje svake godine i ovo je njegovo deseto izdanje. Nažalost, ne prikazuje podatke za neke od najsiromašnijih zemalja na svetu zbog nedostatka podataka. Zbog toga se pribojava da bi svetska situacija mogla biti daleko gora od one koju predstavlja ovo istraživanje.