Ovogodišnji uskršnji praznici (po gregorijanskom kalendaru) obeležavaju 100-godišnjicu ustanka irskog naroda protiv britanske imperije za nezavisnost, pravdu i jednakost. Tim povodom, želimo da ukažemo na svetski značaj ovog događaja i na bitne tekovine koje su iz njega proistekle.

Zadao je udarac britanskoj imperiji  i otpočeo svetsku borbu za nezavisnost

Tokom uskršnje nedelje 1916. godine, irski revolucionari su digli ustanak i proglasili nezavisnost, a time i kraj britanske imperijalističke vlasti nad njihovim narodom. Širom glavnog grada Dablina podignute su barikade kojima su revolucionari preuzeli strateške pozicije, a potom objavili sledeći proglas:

„Proglašavamo pravo naroda Irske na vlasništvo Irske i na slobodnu kontrolu sudbine Irske, kao suvereno i neotuđivo. Dugoročno prisvajanje ovog prava od strane stranih naroda i vlada nije ukinulo ovo pravo, niti ono može ikada biti ukinuto osim uništenjem irskog naroda…

…mi ovim putem proglašavamo Irsku Republiku kao suverenu nezavisnu državu, a naše živote i živote naših drugova po oružju dajemo u zalog za stvar slobode, blagostanja i njihovo veličanje među nacijama…

…Republika garantuje verske i građanske slobode, jednaka prava i mogućnosti svim svojim građanima, a proglašava i odlučnost da teži za srećom i napretkom cele nacije kao i njenih delova, negovanjem sve dece njene nacije podjednako bez svesti o podelama koje je tuđinska vlada gajila, a koje su zavadile manjinu i većinu u prošlosti.”

Inspiracija za socijalizam i revoluciju u Evropi

Irski uskršnji ustanak se često opisuje kao prva socijalistička revolucija u Evropi. Jedan od njenih vođa, Džejms Konoli, bio je istaknuta ličnost međunarodnog socijalističkog pokreta, često nazivan irskim Lenjinom.

Svakako se radilo o prvom velikom ustanku izrabljenih slojeva Evrope od početka Prvog svetskog rata, koji je uperio narod protiv naroda i razbio međunarodnu klasnu borbu. Slabljenje međunarodne klasne borbe je došlo izdajom socijaldemokratije Druge internacionale koja se priklonila nacionalnoj buržoaziji „u borbi za svoju zemlju” umesto da podrži borbu za društvenu pravdu.

Irsku pobunu su sledile i druge pobune u Evropi protiv rata i za socijalizam, uključujući rusku revoluciju 1917. i nemačku 1918. godine.

Britanska imperija je pokazala svu svoju surovost unutar sopstvenih granica

Pobunu je surovo ugušila britanska vojska koja je poslala 20,000 vojnika, pa čak i topovnjaču. U intervenciji je uništen veći deo Dablina. Nakon poraza, svih sedam potpisnika Proglasa o nezavisnosti su pogubljeni, a osim njih i mnoge druge vođe ustanka. Narednih dana je uhapšeno preko 1,500 osoba.

Ustanak je stvorio veliku simpatiju javnosti

Surova reakcija britanskih snaga je samo dala dodatni podstrek revolucionarnom pokretu koji je pomeo opšte izbore samo dve godine kasnije. Irska nacionalistička partija Šin fejn (irs. Sinn Fein) je osvojila 73 od 105 poslaničkih mesta. Njeni parlamentarni predstavnici su 1919. godine proglasili sopstveni revolucionarni parlament i ratifikovali Proglas o nezavisnosti iz 1916. godine.

Žene su igrale bitnu ulogu

Među 1400 pobunjenika nalazilo se i 200 žena iz ženske vojne brigade „Kuman na mban” (irs. Cumann na mBan). Konstans Markievic je bila jedna od najistaknutijih žena tokom pobune. Političarka, borac za slobodu, pobornica ženskog prava glasa i socijalista, bila je uhapšena nakon što je pobuna propala. Uprkos tome, postala je prva žena u svetu koja je dobila ministarsku poziciju kao ministarka rada u novoj Irskoj Republici.

U slavu ovog velikog događaja i znak sećanja na pale heroje za oslobođenje Irske, održan je komemorativni marš u Dablinu uz zastave durhamskih rudara na kojima su, između ostalih, likovi Lenjina i Konolija.

U mestu Lurgan je održan marš maskiranih militanata za koje se pretpostavlja da su dobrovoljci Irske republikanske armije (Continuity IRA).