Građanski ratovi u Liberiji između 1989. i 2003. godine su ostavi veliki ožiljak i na obrazovnom sistemu ove zemlje. Procenjuje se da je tek 50% devojčica i 68% dečaka završilo osnovno obrazovanja ili da makar mogu da pročitaju jednu celu rečenicu. Međutim, situaciju je dodatno pogoršala kriza ebole.

Džordž Verner, ministar obrazovanja Liberije, najavio je u januaru 2016. godine da će predškolsko i osnovno obrazovanje koje je trenutno u državnim rukama, preći u ruke američke privatne kompanije Međunarodne akademije Bridž (eng. Bridge International Academies) na period od 5 godina. Za tu uslugu, Liberija će izdvojiti 65 miliona dolara.

Bridž akademije se smatraju jednim od najinovativnijih preduzeća u oblasti obrazovanja, a trenutno svoje usluge pružaju Keniji i Ugandi. Njihov obrazovni metod se zasniva na njihovom obrazovnom kadru koji ne mora da ima univerzitetsko zvanje već samo kurs od pet nedelja. „Profesori” Bridž akademije drže svoje časove prema ustanovljenom programu uz pomoć uređaja tipa tablet, a odeljenja mogu da imaju i do 60 učenika.

Za razliku od usluga koje pružaju Keniji i Ugandi gde porodice plaćaju školarinu od oko 6 dolara po tromesečju, u Liberiji će troškove snositi država i neće predstavljati izdatak za roditelje.

Ova mera je naišla kako na domaću tako i na međunarodnu kritiku. Stručnjaci za obrazovanje planiraju da izvrše pritisak na vladu radi zaustavljanja ovog plana. Specijalni sekretar UN-a za pravo na obrazovanje je u saopštenju za štampu rekao: „Ironično je da Liberija nema sredstava da ispuni svoje fundamentalne obaveze da obezbedi besplatno osnovno obrazovanje za svu decu, a sa druge strane može da izdvoji ogromnu sumu novca za upošljavanje privatnog preduzeća da tu obavezu ispuni u njihovo ime”.

Kristina Mungai, južnoafrička novinarka, tvrdi da obrazovni model Bridža odvraća od razmene ideja između profesora i učenika kao i da „guši kritičko razmišljanje”. Ona takođe smatra da nije tačno da učenici Bridž akademije postižu bolje rezultate od vršnjaka iz drugih škola budući da se ta tvrdnja zasniva na istraživanju koje je sponsorisala sama akademija u svoju korist.

Jan Reseger, stručnjak za javno obrazovanje, dovodi u pitanje motive investitora u preduzeće Bridž akademije, među kojima se nalazi Međunarodna korporacija finansijera koja pripada Svetskoj banci:

„Moramo istražiti takođe i motivaciju i nekih od investitora koje se navode kao »sponzori« rada Međunarodnih akademija Bridž kao što su na primer Bil Gejts i Mark Zukerberg. Da li ovi tehnološki filantropi pružaju podršku ovoj međunarodnoj obrazovnoj avanturi zbog svojih filantropskih ideja ili sa ciljem da prošire svetsko tržište za vrstu obrazovne tehnologije koja je stvorila njihovo lično bogatstvo?”

Izveštaj UNESC-a o praćenju globalnog obrazovanja takođe izražava svoju zabrinutost povodom ove teme:

„Smatrati škole mestima gde se uči čitati može delovati kao razumna ideja u zemlji u kojoj većina dece ne može postići ništa više od toga. Međutim, postoji rizik od značajnog pada nivoa obrazovanja. Zakonodavci moraju biti svesni da kvalitetno obrazovanje ne može da pruži bilo ko ko položi neki ispit. Nacionalno udruženje profesora Liberija, zajedno sa drugim građanskim organizacijama, poslalo je pismo ministru obrazovanja Liberije, Džordžu Verneru, obrazlažući svoju brigu vezanu za plan privatizacije koji ocenjuje kao pretnju koja predstavlja komercijalizaciju obrazovnih usluga Liberije”.