Međunarodni monetarni fond je prošle nedelje objavio izveštaj u kojem se zalaže da evropske zemlje koje su prihvatile većinu izbeglica, „privremeno” plaćaju izbegla lica manje od minimalca. MMF predlaže kratkoročnu razliku između azilanata i evropskih građana „privremenim obaranjem minimalca za izbeglice”. Taj potez bi iziskivao subvencije preduzećima koja zapošljavaju pojedince koji u Evropu beže od rata, siromaštva i nasilja na Bliskom Istoku i Severnoj Africi; ili pak usvajanje „privremenih izuzetaka za minimalac ili najniža primanja” za one koji su već zaposleni.

„Međunarodno iskustvo sa ekonomskim migrantima pokazuje da oni imaju nižu zaradu i početne plate od domaćeg stanovništva, iako se te razlike smanjuju tokom vremena”, kaže se u izveštaju „Talas izbeglica u Evropi: Ekonomski izazovi”.

MMF tvrdi da bi ova mera pomogla smanjenju troškova prihvatanja izbeglica i omogućila im da brže dobiju posao. „Zaista, što pre izbeglice dobiju posao, to će pre pomoći javnim finansijama plaćajući porez na dohodak i uplaćujući socijalna davanja”, stoji u izveštaju. Zapravo, MMF smatra da su visoke početne plate predstavljaju barijeru za integraciju i dodaje: „Nisko obrazovanje i loše lingvističke veštine verovatno smanjuju atraktivnost izbeglica na tržištu posla… Ublaživanjem restrikcija na geografsku mobilnost izbeglica bi takođe moglo da im dozvoli da idu tamo gde je veća verovatnoća za zaposlenje”.

Prema Jordiju Angusti, ekonomiste pri Mreži evropskih progresivnih ekonomista i španske organizacije Ekononuestra koji je dao izjavu za portal Zajednički snovi (eng. Common Dreams): „MMF je svetac svih svetaca neoklasične i neoliberalne misli–teorije koja drži da niže plate povećavaju zaposlenost”. Angusti smatra da je ishod izveštaja nerelalan. „Najverovatnije je da bi prvi efekat  bio zamena radnika (skupljih za jeftinije), samim time i povećanje ksenofobije kod zamenjenih radnika prema radnicima koji bi uzeli njihovo mesto. Drugo efekat, pad ukupnog BDP-a koji povećava profite i globalnu nejednakost”, kaže on i dodaje: „Sa strane potražnje, niže plate bi značile i manju potražnju i nižu ponudu. Manja potražnja koja, ako se kompenzuje izvozom, sa sobom povlači ekonomsku strategiju osiromašenja drugih zemalja radi olakšanja sopstvenih ekonomskih teškoća¹ koja bi vršila dodatni pritisak ka smanjenju plata”.

 

---

1. Beggar-thy-neighbour strategija ↩