Mnogi veruju da je svrgavanje brazilske predsednice Dilme Rusef samo paravan da se svrgne levičarska vlada koja je izabrana sa 52% glasova pre samo dve godine, kao i da se na silu sprovede ekonomski program koji će povratiti zemlju na neoliberalni put „izgubljene decenije” 80-ih godina, tj. ka slobodnom tržištu i politici naklonjenoj krupnom kapitalu. Svemu onome šta je Brazilu nanelo ogromnu štetu.

Glavni dobitnik bi bio Mišel Temer koji bi zamenio Dilmu ako bi njegova partija uspešno sprovela opoziv. Temer je prošle godine pokrenuo novi ekonomski plan koji je Fajnanšl tajms (Financial Times) opisao kao „nova liberalna platforma ekonomske politike njegove partije koja predstavlja radikalni prekid sa levičarski nastrojenim programom Dilme Rusef”.

Ovaj list dodaje da je poput „liste želja za tržišta i investitore sa predlozima da se liberalizuju industrijski odnosi, reformišu penzije i budžetski izdaci”. Dalje navodi da „povećanje penzija i minimalca bi bilo ukinuto kao i nacionalistički zakoni u naftnom sektoru”.

Biznis insajder (Business Insider) je izjavio da plan, poznat pod nazivom „Most ka budućnosti”, „tvrdi da je potrašli model Radničke partije putem rasta–vođenog državnim subvencijama i socijalnim programima–bankrotirao i da je kompetitivnosti Brazila neophodna potisak privatnih investicija, penzijskih reformi i rezova u državnih izdataka”.

Kako je ekonomista koji je pomogao u nacrtu ovog programa izjavio Rojtersu u martu ove godine, Temerova partija bi mogla da produbi rasprodaju državnog naftnog preduzeća Petrobras rpivatizacijom „transportnog ogranka Transpetro i jedinice za distribuciju goriva BR”. Takođe je dodao da zvaničnici njegove partije „razmatraju bivše bankare Enrikea Meireljesa i Arminia Fragu, obojicu veoma poštovanih u Volstritu, da vode budući ekonomski tim kao ministri finansija”.

Prema Rojtersovom članku, pet najgori neoliberalnih mera koje Temer planira da sprovede su:

1. ukidanje formule po kojoj se minimalac automatski podiže u zavinsosti od ekonomskog rasta i inflacije;
2. načiniti državne izdatke za obrazovanje i zdravstvo izbornim, a ne obaveznim;
3. raskinuti vezu penzije i automatskog podizanja minimalca;
4. reformisati zakon o radu da se omogući poslodavcima da smanje troškove radne snage;
5. prodati državno vlasništvo privatnim investitorima i proširiti koncesije poslovnim grupama za infrastrukturne projekte.