U ponedeljak 25. jula, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Goran Ramić, doneo je prvostepenu presudu kojom je četvoro optuženih anarhosindikalista proglašeno krivima, a jedan je oslobođen optužbi. Ratibor Trivunac je osuđen na osam meseci zatvora uslovno na tri godine; Ivan Vulović, Ivan Savić i Sanja Dojkić su osuđeni na šest meseci zatvora uslovno na dve godine; Tadej Kurepa je oslobođen optužbi.1
Optuženi su 2009. godine uhapšeni su pod sumnjom da su bacili dva „molotovljeva koktela“ na zgradu ambasade Grčke. Zadržani su preko noći u pritvoru u kome su ostali narednih šest meseci, jer je, kako kažu “u toku te noći tadašnji vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović, lično intervenisao da bi tužilaštvo prekvalifikovalo krivično delo iz ‘izazivanja opšte opasnosti’ u ‘međunarodni terorizam’.”
Nakon prvog ročišta u februaru 2010. sud je ukinuo pritvor uhapšenima, i pušteni su da se brane sa slobode. Optužnica je ubrzo prekvalifikovana u „izazivanje opšte opasnosti“ a 16. juna 2010. godine sudija Višeg suda u Beogradu Dragoljub Gerasimović donosi presudu kojom se optuženi oslobađaju svih optužbi.
Ali, kako kažu, to nije bio kraj već “početak ovog političkog sudskog procesa koji će uskoro ući u osmu godinu”. Naime, u junu 2011. godine, Anarhosindikalistička inicijativa (ASI) organizovala je protest, kao reakciju na održavanje NATO skupa u Beogradu ispred „Sava centra“ u Beogradu. Policija je rasturila ovaj mirni protest, a brutalno je uhapšeno osmoro učesnika protesta, među kojima i trojica članova ASI-ja.
Prema navodima optuženih, odmah nakon razbijanja protesta i hapšenja “počinje medijski linč Anarhosindikalističke inicijative i njenih članova”. Ovaj medijski linč, kako kažu, “uključuje i pozive Apelacionom sudu da obori oslobađajuću presudu Beogradskoj šestorki”.
Manje od dve nedelje nakon incidenta, Apelacioni sud u Beogradu je prihvatio žalbu Višeg javnog tužioca u Beogradu, ukinuo oslobađajuću presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Samo nekoliko dana kasnije, Viši sud u Beogradu, (i to sudija Dragomir Gerasimović, koji je doneo oslobađajuću presudu), oglašava se nenadležnim za postupanje u postupku protiv šestorke, te donosi odluku da se predmet dostavi Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Optuženi tvrde u saopštenju da su “političke okolnosti pratile čitav proces, i da je predsednica Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanja Šobat početkom novembra 2015. donela odluku o prebacivanju osmoro sudija krivičara u parnično i izvršno odeljenje tog suda, uz objašnjenje da u tim odeljenjima nema dovoljno sudija.” Takođe tvrde da je jedan od sudija koji su bili pogođeni ovom odlukom bio je i Goran Ramić, koji se u to vreme, na ročištu za slučaj „ambasade Grčke“ održanom u novembru 2015. “požalio prisutnim advokatima i optuženima da nije siguran hoće li sačuvati svoje radno mesto”, ali je kasnije navodno vraćen nazad u krivično odeljenje suda.
U saopštenju se tvrdi da “nije iznet niti jedan dokaz koji bi mogao da pruži pravni argument za donošenje osuđujuće presude”, kao i da najnoviju presudu smatraju “nastavkom pravosudnog terora koji je počeo 2009. godine, a koji je nastavljen tokom sedam godina suđenja koje je videlo jednu oslobađajujuću presudu (jun 2010), promenu pet sudija, nekoliko izmena optužnice, Vlade Mirka Cvetkovića, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića, i medijsku satanizaciju najgore vrste.”
https://www.inicijativa.org/tiki/tiki-read_article.php?articleId=2862 ↩
Leave a Reply