Manipulacija u vidu „borbe za prava homoseksualaca“, već godinama predstavlja efikasnu dimnu zavesu kojom se zamagljuju ona suštinska, socijalna, odnosno klasna i egzistencijalna prava. U senci žučnih rasprava i uzavrelih strasti na platformi „Za“ i „Protiv“ tzv. parade ponosa ostaje mimo medijske optike i pažnje javnosti prodaja preostalih nacionalnih resursa koji su predstavljali rezultat patriotskog rada nekoliko generacija, prirodnih resursa zemlje, gubitak radnih mesta, uskraćivanje još nekog preostalog prava iz perioda „mračnog“ socijalizma, povećanje ionako nesnošljivih komunalnih i drugih harača… Nećemo primetiti nivo do koga nas masmediji lišavaju istine, svađaju sa okruženjem, uspostavljaju kvislinški kult, duhovno degradiraju, guše svaku želju za promenama…

Nema običnog srpskog homoseksualca koji smatra umesnim paradiranje po gradovima u njihovo ime i u ime njihove borbe protiv tobožnje diskriminacije! Međutim, imperijalni i neokolonijalni centri i njihovi marionetski političari bolje znaju šta je dobro za srpske lezbejke i pedere od njih samih. Njima je do javnog „paradiranja“, do istopolnih brakova, do usvajanja dece od strane takvih neprirodnih brakova, uz zaglušujuću galamu i za taj cilj se ne žali ni trud ni novac, iako ga nema za bolesne, za nezaposlene, za nova radna mesta… Ako već nema homoseksualaca, oni će ih iznajmiti, platiti ili prisiliti one koji to nisu ali su na neki način zavisni ili ucenjivi pa će „paradirati“ i promovisati tako važna “civilizacijska dostignuća”. Ako izdaja i dezerterstvo više ne slove kao sramota, onda je homoseksualnost „ponos“ – poručuju tutori iz Brisela, Londona i Vašingtona.

U takvom zalaganju nema ničega humanističkog niti levičarskog! Biti protiv svake diskriminacije, jeste ljudski i jeste levičarski angažman. Međutim, u osnovi ovog projekta globalističkih centara krije se opaka namera sračunata na destrukciju. Na degeneraciju porodice, društva i prirode. Otuda ovi koncepti poseduju izrazitu antiegzistencijalnu i antihumanističku suštinu. Reč je o zastrašujućem obezvređivanju čoveka i prirode.

Promoteri ovakve „borbe za prava homoseksualaca“ bi morali odgovoriti na makar jedno pitanje sa širokog spiska želja za osvajanje prava, kao na primer: Šta je sa pravima dece, potencijalnim i stvarnim žrtvama usvajanja i odrastanja u neprirodnoj homoseksualnoj zajednici?

Umesto očekivanog odgovora od strane ljutih zagovornika ovih prava i akcija, bio bih optužen za svojevrstan apriorizam u oceni samih homoseksualnih opredeljenja pa i brakova kao neprirodnih.

Ta vrsta moje „zablude“ se zasniva na činjenici da ne postoji seksualno opredeljenje čoveka, već je ono dato! Priroda je uredila da se ljudska vrsta produžava na jedinstven i funkcionalan način. Taj način trajanja čoveka u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, čovek može na izvestan način popravljati ili unazađivati… Sam razvoj živog sveta je podložan propustima, deformitetima, manama, bolestima…  Homoseksualizam je daleko od unapređenja a lekari (psihijatri) nemaju hrabrosti da da sa stanovišta egzaktnih pokazatelja stvari nazovu svojim imenom, ili usled straha od svemoćnih globalnih centara, samo šapatom saopštavaju naučno potvrđena istraživanja. Unazađivanje vodi razaranju i čoveka i društvene zajednice. Otuda danas tako prisutna mantra: „Živeti u skladu sa civilizovanim svetom!“ Shodno takvim obrascima, “civilizovan” je onaj inferioran i iracionalan odnos u kome se zemlja brutalno lišava živototvornosti,  strateških dobara i prilagođava namenjenoj ulozi poslušnika, gde su emancipatorske ideje predstavljene kao utopističko ludilo a svako rodoljublje nacionalizam.

U takvom kontekstu, poseban predmet ruganja, podsmeha i mržnje je postao značajan deo slovenskih naroda sa ekskluzivnim mestom onog najbrojnijeg – ruskog. U biću tog sveta se žigoše patriotizam, tradicija, kultura, pravoslavlje… kao svojevrsne barijere imperijalnoj i destruktivnoj kvazikulturi.

Ratko Krsmanović