SAD su konačno priznale upotrebu municije od osiromašenog uranijuma u Siriji nakon što su prethodno izjavile da to oružje ne bi trebalo da se koristi. Centralna komanda SAD je priznala da je osiromašeni uranijum upotrebljen u dva navrata: 18. i 23. novembra 2015. godine. U napadima u tom periodu je sa aviona tipa A-10 ispaljeno 5.100 projektila 30-milimetarske municije sa osiromašenim uranijumom. To je jednako 1.524 kilograma osiromašenog uranijuma. Prema izjavi Centralne komande, ovaj tip municije je izabran zbog prirode ciljeva.

U martu 2015. godine, nakon što su avioni tipa A-10 poslati na zadatke u Siriji, SAD su potvrdile novinarima da letelica neće biti naoružana osiromašenim uranijumom: „Letelice SAD i koalicije nisu niti će upotrebiti municiju sa osiromašenim uranijumom u Iraku i Siriji.” Obrazlažući  ovu odluku, u izjavi se dodaje: „Ova municija je razvijena za razvoj tenkova na konvencionalnom bojnom polju. Daeš ne poseduje veliki broj tenkova.”

Ostaje nejasno, međutim, u koju svrhu je ova municija tačno upotrebljena. U skladu sa  pravnim direktivama SAD navodi se da se ovaj tip municije koristi samo za oklopljene ciljeve, ali iskustvo iz niza sukoba ukazuje da se te direktive često ignorišu. Međunarodna koalicija za zabranu upotrebe osiromašenog uranijuma je prethodno sprovela analizu informacija o ciljevima koje je objavila Centralna komanda u vezi sa datumima u pitanju. Ni u jednom slučaju se eksplicitno ne navodi da su napadi sprovedeni protiv oklopnih vozila, a napadana su većinom laka taktička vozila ID, eksplozivne naprave montirane na vozila i naftna infrastruktura. Te ciljeve Koalicija napada redovno i bez upotrebe osiromašenog uranijuma.

U napadu 18. novembra SAD su izvršile udar na 283 parkirana tankera nafte, a za to bi se očekivalo da se upotrebi alternativni zapaljivi tip municije za A-10 koji bi bio dovoljan da se uništi ovaj tip vozila. Nedavno objavljeni podaci iz rata u Iraku 2003. godine ukazuju da su u napadima na ciljeve koji nisu bili tenkovi niti oklopna vozila letelice A-10 upotrebile više municije sa osiromašenim uranijumom, te se time dovodi u pitanje tvrdnja da je ovaj tip municije potreban u Siriji. Istorijski podaci iz rata u Zalivu takođe dokazuju da je većina oklopljenih ciljeva uništena projektilima tipa „maverik” ispaljenim sa letelica A-10, a ne topom.