Zapadni novinari prvi put postavili nezgodna pitanja Vašingtonu na konferenciji za štampu

Portparol Stejt Departmenta Džon Kirbi doživeo je pravo iznenađenje na konferenciji za štampu održanoj povodom razgovora državnog sekretara Džon Kerija sa Mevlutom Čavušogluom, Sergejem Lavrovim i šeikom Muhamed bin Abdulrahmanom, o situaciji u Alepu.

Očigledno zbunjen pojedinim pitanjima novinara i nespreman da konkretno odgovori na neka od pitanja, Kirbi je pokušao da odbrani američku poziciju po pitanju Sirije diplomatski uvijenim izjavama.

Po prvi put od početka sukoba u Siriji, novinari mejnstrim medija su izrazili sumnju da su geopolitičke igre SAD iza pada Alepa.

“Svaki put pričate o diplomatskim naporima da se postigne prekid vatre i političko rešenje, a onda kada to ne uspe, ljutito prebacujete krivicu na Rusiju, optužujući ih za ratne zločine itd… i tako iznova i iznova. Šta će sada biti drugačije?, pitao je jedan od reportera.

Kirbi je nespretno odgovorio da će SAD samo nastaviti sa radom na diplomatskom rešenju sirijske krize.

Novinari su hteli da znaju i zašto se SAD nisu vojno angažovale da spreče ovakav ishod u Alepu, već samo kritikuju Rusiju za neuspele pregovore. Džon Kirbi naravno nije imao dobar odgovor na to pitanje.

U ranijim analizama smo objasnili zašto SAD nemaju ništa protiv da sirijsko-ruske snage potuku militante u Alepu, ali i da im SAD u tome odmažu diplomatski i medijski, kako bi što više prolongirali rusku intervenciju, i tako je podvrgli što većim finansijskim troškovima, koji uz nametnute sankcije, ozbiljno štete ruskom budžetu.¹

Sada se i novinari pitaju šta je poenta medijske satanizacije Rusije, ako ne postoji američka reakcija na terenu.

Još jedno nezgodno pitanje od strane prisutne novinarke glasilo je: “Imamo podatke da pripadnici opozicije sprečavaju civile da napuste Alepo. Zašto se o tome ne izjašnjavate?”.

Kirbi je opet u diplomatskom maniru odgovorio da SAD uvek osuđuju “loše ponašanje” na strani opozicije, ali da se to ne može meriti sa navodnim egzekucijama i zločinima koje čine sirijska vojska, ruske snage i Hezbolah. Dodao je i da su SAD i Rusija u jednom trenutku postigle dogovor da se civili evakuišu, ali pro-iranske milicije nisu ispoštovale dogovor.

To je dovelo do novog nezgodnog pitanja koje glasi: “Zašto SAD uvek prećutkuju ulogu Irana u Siriji?”. Ono što Kirbi nije želeo, ili umeo, da objasni je svakako činjenica da, iako je iranska politika u Siriji izrazito anti-američka, ove dve države su ipak saveznici u Iraku gde se iranske milicije bore na strani Međunarodne koalicije, i gde je jak uticaj Irana među šiitskim stanovništvom vrlo bitan faktor po očuvanje američkih interesa u ovoj zemlji.

Jedan od prisutnih novinara nije uspeo da se suzdrži i upustio se u žešći verbalni okršaj sa Kirbijem, rekavši da SAD znaju za ulogu Irana u Siriji već godinama ali nisu preuzele ništa da se to spreči, kao i da sem medijske satanizacije Rusije ne preduzimaju ništa na terenu kako bi promenile ishod rata.

Potom je Kirbijeve diplomatsko uvijene odgovoro nazvao “jeftinim trikom”.