Dvogodišnjica sovjetske vlasti nagoni nas da bacimo opšti pogled na ono što je za to vreme ostvareno i da razmislimo o značaju i cilju izvršenog prevrata.

Buržoazija i njene pristalice optužuju nas da narušavamo demokratiju. Mi tvrdimo da je sovjetski prevrat dao još neviđeni u svetu podstrek razvitak demokratije, i u dubinu i u širinu, i to demokratije baš za radne i od kapitalizma ugnjetene mase, – dakle, demokratije za ogromnu većinu naroda, dakle, demokratije socijalističke (za trudbenike), za razliku od demokratije buržoaske (za eksploatatore, za kapitaliste, za bogataše).

Ko je u pravu?

Dobro ući u to pitanje, dublje ga shvatiti – znači uzeti u obzir iskustvo dveju godina i bolje se pripremiti za njegov dalji razvitak.

Položaj žene naročito jasno objašnjava razliku između buržoaske i soijalističke demokratije, naročito jasno odgovara na postavljeno pitanje.

U buržoaskoj republici (tj. Gde postoji privatna svojina na zemlju, fabrike, zavode, akcije itd.), makar to bila najdemokratskija republika, položaj žene nigde na svetu ni u jednoj od naprednijih zemalja nije postao potpuno ravnopravan. I to i pored toga što je od vremena Velike francuske (buržoaskodemokratske) revolucije prošlo više od ¼ veka.

Buržoaska demokratija obećava na rečima jednakost i slobodu. Na delu, ženskoj polovini ljudskog roda nijedna, pa ni najnaprednija buržoaska republika nije dala ni potpunu zakonsku jednakost s muškarcem ni slobodu od muškarčevog tutorstva i ugnjetavanja.

Buržoaska demokratija je demokratija lepih fraza, svečanih reči, visokih obećanja, zvučnih parola slobode i jednakosti, a na delu to prikriva neslobodu i nejednakost žene, neslobodu i nejednakost trudbenika i eksploatisanih.

Sovjetska ili socijalistička demokratija odbacuje lepe, ali lažne reči, objavljuje nemilosrdni rat licemernosti „demokrata“, spahija, kapitalista ili sitnih seljaka, koji se bogate na špekulativnoj prodaji viškova žita gladnim radnicima.

Dole ta gnusna laž! Ne može biti, nema i neće biti „jednakosti“ ugnjetenih sa ugnjetačima, eksploatisanih sa eksploatatorima. Ne može biti, nema i neće biti prave „slobode“ dok nema slobode za ženu od zakonskih privilegija u korist muškarca, slobode za radnika od jarma kapitala, slobode za radnog seljaka od jarma kapitalista, spahije, trgovca.

Neka lažovi i licemeri, budale i slepci, buržuji i njihove pristalice obmanjuju narod govoreći o slobodi uopšte, o jednakosti uopšte, o demokratiji uopšte.

Mi govorimo radnicima i seljacima: skidajte masku sa tih lažova, otvarajte oči tim slepcima. Pitajte:

• Jednakost kojeg pola sa kojim polom?
• Koje nacije sa kojom nacijom?
• Koje klase sa kojom klasom?
• Sloboda od kojeg jarma ili od jarma koje klase?
• Sloboda za koju klasu?

Ko govori o politici, demokratiji, o slobodi, o jednakosti, o socijalizmu ne postavljajući ta pitanja, ne stavljajući ih u prvi plan, ne boreći se protiv skrivanja, zabarušivanja, zataškavanja tih pitanja – taj je najgori neprijatelj, trudbenika, taj je vuk u jagnjećoj koži, taj je najljući protivnik radnika i seljaka, taj je sluga spahija, careva, kapitalista.

Za dve godine sovjetska vlast u jednoj od najzaostalijih zemalja Evrope učinila je za oslobođenje žene, za njenu jednakost sa „jačim“ polom toliko koliko za 130 godina nisu učinile sve napredne, prosvećene, „demokratske“ republike celog sveta zajedno.

Prosveta, kultura, civilizacija, sloboda, – sve te lepe reči vezuju se u svim kapitalističkim, buržoaskim republikama sveta sa nečuveno podlim, odvratno prljavim, životinjski surovim zakonima o nejednakosti žene po zakonu o bračnom pravu i razvodu, o nejednakosti vanbračnog deteta sa „zakonitim“, o privilegijama za muškarce, o ponižavanju i uvredi za ženu.

Jaram kapitala, jaram „svete privatne svojine“, despotizam malograđanske tuposti, sitnosopstveničkog koristoljublja – eto šta je smetalo najdemokratskijim republikama buržoazije da udare na te prljave i podle zakone.

Sovjetska republika, republika radnika i seljaka, zbrisala je odmah te zakone, nije ostavila ni kamen na kamenu u građevinama buržoaske laži i buržoaske licemernosti.

Dole ta laž! Dole lažovi koji govore o slobodi i jednakosti za sve dok postoji ugnjeteni pol, dok postoje ugnjetavačke klase, dok postoji privatna svojina na kapital, na akcije, dok postoje siti koji viškovima svog hleba porobljavaju gladne. Ne sloboda za sve, ne jednakost za sve, nego borba protiv ugnjetača i eksploatatora, uništenje mogućnosti ugnjetavanja i eksploatisanja. To je naša parola!

Sloboda i jednakost za ugnjeteni pol! Sloboda i jednakost za radnika, za radnog seljaka! Borba protiv ugnjetača, borba protiv kapitalista, borba protiv špekulanata-kulaka!

To je naša borbena parola, to je naša proleterska istina, istina borbe protiv kapitala, istina koju smo mi bacili u lice svetu kapitala sa njegovim sladunjavim, licemernim, bombastim frazama o slobodi i o jednakosti uopšte, o slobodi i jednakosti za sve.

I baš zato što smo zderali masku te licemernosti, što sa revolucionarnom energijom ostvarujemo slobodu i jednakost za ugnjetene i za trudbenike, protiv ugnjetača, protiv kapitalista, protiv kulaka, – baš zato je sovjetska vlast postala tako draga radnicima celog sveta.

Baš zato na dan dvogodišnjice sovjetske vlasti simpatije radničkih masa, simpatije ugnjetenih i eksploatisanih u svim zemljama sveta na našoj su strani.

Baš zato na dan dvogodišnjice sovjetske vlasti, i pored gladi i zime, i pored svih naših nevolja koje nam zadaje najezda imperijalista na sovjetsku republiku Rusiju, mi smo puni čvrste vere u pravednost naše stvari, čvrste vere u neminovnu pobedu svetske sovjetske vlasti.

 

„Правда“ бр. 249,
6 новембра 1919

В. И. Ленин, Сочинениа, изд. 3-е, т. XXIV, стр. 517-519.
Prevod: Zvonko Tkalec
Priprema: Princip.info