Izborni zvaničnici proglasili su izbore u 16 gradova “nevažećim” i ne žele da rizikuju oružanu konfrontaciju sa autohtonim stanovništvom ove provincije.

Naoružani stanovnici koji su dežurali na barikadama rekli su za agenciju Rojters:  “Političari se samo bogate dok mi siromašimo. Naši putevi, škole i zdravstvo su već duže od 40 godina zanemareni”.

Nakon što se u petak proširio glas da lokalni šefovi partija mogu pokušati da prošvercuju glasačke listiće u svojim ličnim automobilima, lokalni indijanski lideri su upotrebili buldožere da iskopaju rovove na glavnim putevima da bi ojačali svoju blokadu.

Autohtone zajednice Meksika zahtevaju samoupravu i stvaraju paralelne organe vlasti sa ciljem da ostvare pravo na samoopredeljenje.

Za vreme predsedničkih izbora 2012. godine, samo je jedna opština ove provincije bojkotovala glasanje. Ove godine bojkot se proširio na još šest opština koje su zatvorile biračka mesta u 16 ​​gradova.

Agitacija se takođe proširila na još dve provincije – Čiapas i Gerero. Lideri domorodaca u šest gradova u tim provincijama obavezali su se da će pokušati da blokiraju glasanje što bi povećalo broj glasača pogođenih ovim merama na 100.000.

Lideri autohtonih zajednica tvrde da u potpunosti odbacuju parlamentarnu demokratiju i osnivaju nove Upravne savete na osnovu autohtonih običaja.

A sve je počelo nemirima u gradu Čeran 2012. godine, kada su stanovnici prognali gradonačelnika i policiju, optužujući ih za korupciju i tolerisanje ilegalne seče šuma. Nakon toga, stanovnici su osnovali sopstvenu policiju sa indijanskim amblemima, a Upravni saveti su doneli odluku da se nazivi javnih službi i ulica preimenuju sa španskog na autohtoni jezik.

Na federalnom autoputu u blizini grada Zirahuena, stanovnici su postavili još jednu blokadu, odsekavši tako saobraćaj u oba smera. Obaveštavali su vozače da ako žele da prođu, moraju ukloniti sve znakove kampanje na vozilima, poput postera ili nalepnica.²

Reakcija federalnih vlasti je izostala.