U Venecueli je puštena u cirkulaciju nova moneta pod nazivom Bolivar Supremo sa ciljem konsolidacije ekonomskog otpora dolarizaciji zemlje i neoliberalnih pritisaka u okviru ekonomskog rata koji promoviše SAD, a sprovodi desničarska opozicija u zemlji.
Nova moneta sa sobom donosi revalorizaciju cena, plata i penzija koje će biti biti umanjene za pet nula. Stare monete (Snažni Bolivar i Suvereni Bolivar) će biti u paralelnom opticaju do daljnjeg.
Ova promena sa sobom donosi i niz ekonomskih mera, uključujući i: ukidanje kontrola nad kontrolom razmene moneta, otvaranje 300 novih menjačnica, kao i priznavanje kursa deviza na pralelnom tržištu (uključujući i devaluaciju od 97%). Uz ove mere, najavljeno je i podizanje minimalca i penzija u visini od 3,464% počevši od septembra, a predlaže se i njihovo vezivanje za digitalnu valutu Venecuele-Petro. Petro je vezan za cenu nafte, a to bi dovelo do stabilnosti primanja kao i povećane kupovne moći. Država je obećala i subvencije za razliku u platama u privatnom sektoru u toku tranzicionog perioda od 90 dana.
Uz ekonomske mere, izvršiće se i reforma poreskog sistema pa će porez na dodatu vrednost (PDV) biti povećan sa 12% na 16%, dok će lekovi i hrana biti izuzeta od plaćanja ovog poreza. Takođe se predviđa i povećanje poreza na prihod za visoka primanja, kao i borba protiv utaje.
Desnica je na ove promene burno reagovala i pozvala na proteste.1
Radnici međutim smatraju da zemlju može spasiti samo socijalizam i istupaju sa dodatnim zahtevima:
- Direktna radnička uprava u privatnim i javnim preduzećima.
- Zamrzavanje cena, održanje prehrambrenog suvereniteta, borba protiv kapitalističke sabotaže i birokratske korupcije.
- Povratak na radna mesta otpuštenih revolucionarnih boraca.
- Osiguranje za nezaposlenost dokle god se ne nađe novi posao.
- Konfiskacija i socijalizacija zatvorenih preduzeća, preduzeća koja se ne koriste punim kapacitetom kao i zapostavljenih latifundija, uz uspostavljanje radničke i seljačke samouprave, naročito u preduzećima koja sabotiraju ekonomiju i napadaju radnike.
- Uspostavljanje javnog preduzeća sa monopolom nad vanjskom trgovinom čija će uprava biti odgovorna radnicima, seljacima i studentima zajedno sa zajednicama koje se bore protiv špekulacije, inflacije i korupcije.
- Socijalizacija banke, zemlje i industrije pod radničkom kontrolom sa ciljem uspostavljanja demokratski planirane ekonomije u korist radnog i siromašnog naroda, kao i za zadovoljavanje društvenih potreba.
- Uspostavljanje javnog zdravstvenog sistema, besplatnog i univerzalnog, koji garantuje kvalitetnu zdravstvenu negu.
- Formiranje nacionalnog preduzeća za infrastrukturne radove.
- Odbijanje plaćanja vanjskog duga.2
Leave a Reply