Kolumbija je 31. maja ove godine formalizovala pristupanje NATO-u pri čemu je postala prva južnoamerička država sa punim pravima.
Prvi ocena ovog akta došla je od Venecuele koja smatra da se radi o riziku po regionalnu stabilnost:
“Venecuela osuđuje pokušaje kolumbijskih vlasti da se stave u službu uvođenja stranog vojnog saveza u Južnu Ameriku sa nuklearnim kapaciteto, što predstavlja ozbiljnu pretnju po mir i stabilnost u regionu”.1
Venecuela je verovatno imala u vidu član 5 statuta ovog vojnog saveza koji navodi da se napad na jednog od članova smatra napadom na ceo savez. Drugim rečima, potencijalna provokacija Kolumbije protiv Venecuele bi mogla postati izgovor za kombinovanu intervenciju članova NATO-a.
Saradnja Kolumbije sa ovim vojnim savezom nije novost. Prvi koraci prema formalnoj saradnji su ostvareni 2013. godine ostvarivanjem Dogovora o bezbednosti informacija. Ovaj dogovor se dopunjavao tokom godina da bi se konačno 2017. godine pretvorio u dogovor o “globalnom partnerstvu”, tj. o punopravnom članstvu.
Iako NATO ima veoma bliske odnose sa nekim od zemalja Južne Amerike poput Argentine čiji su bataljoni učestvovali u vojnim misijama ovog saveza, “globalno partnerstvo” predstavlja dublju integraciju između zemlje i strukture NATO-a: prihvatanje vojne obuke i strukture po standardima NATO-a; ulaganje 2% BND-a na NATO naoružanje i slično. Već od 2013. godine kolumbijski oficiri su prošli obuku Nemačkoj i Italiji, a učestvovali su i u pomorskim misijama protiv “piraterije” u Centralnoj Africi.
Drugim rečima, ovaj dogovor stavlja teritoriju Kolumbije na raspolaganje NATO-u i vojsku Kolumbije u ruke Vašingtona. Kao što je rekla Venecuela, Kolumbija postaje pretnja za regionalnu stabilnost i mir, pogotovo ako imamo u vidu da će ova integracija biti primer za druge zemlje u regionu poput Argentine i Brazila.2
Povrh svega, analitičari smatraju da će ovaj potez Kolumbije na unutrašnjem planu dovesti do onemogućavanja borbe za mir i pravdu, te onemogućiti društveni preobražaj. Tačnije, da će osuditi na propast dogovor sa FRAC-om koji je već na staklenim nogama, kao i da će omogućiti kontrolu nad trgovinom droge u regionu.
Kada se govori o posledicama po region, govori se pre svega o riziku od vojnih intervencija, međutim ovaj potez dovodi u opasnost i regionalnu sradanju po pitanju društvenih progama, trgovinskih dogovora i vojno-diplomatske saradnje.3 Konkretan primer je i izlazak Kolumbije iz regionalne organizacije UNASUR koja promoviše regionalnu saradnju, a jedan od bitnijih uspeha je kampanja protiv trgovine drogom.4
https://www.prensa-latina.cu/index.php?o=rn&id=183486&SEO=colombia-formaliza-entrada-en-la-otan ↩
https://www.lahaine.org/mundo.php/cinco-aspectos-clave-del-ingreso ↩
http://www.peoplesworld.org/article/colombia-joins-nato-and-that-means-trouble/ ↩
http://kaosenlared.net/colombia-se-retira-de-unasur-y-reafirma-su-rol-en-la-otan/ ↩
Leave a Reply