Kineske investicije u Izrael nastavljaju da rastu, u isto vreme kada sve više izraelskih firmi ulaze na kinesko tržište.

Dok američki predsednik Donald Tramp vodi trgovinski rat protiv Kine, njegov najveći bliskoistočni saveznik Benjamin Netanjahu ohrabruje izraelske firme da prihvate kineske investicije, a u toku je i važna diplomatska poseta Tel Avivu od strane kineskog potpredsednika Vang Ćišana i osnivača tehnološke kompanije “Alibaba” Džeka Mae.¹

U 2016. godini, direktne kineske investicije u Izrael skoro su se utrostručile na 16 milijardi dolara. U međuvremenu, Jerusalem Post predviđa da će Kina uskoro preteći SAD kao najvećeg stranog investitora u Izraelu.²

Da bi se unapredilo povezivanje izraelskih i kineskih kompanija, svake godine se održava veliki broj poslovnih samita, kao što su Silicon Dragon Israel u Tel Avivu i samit Kine i Izraela za inovacije u Guangdongu.

Među izraelskim firmama koje su kineske kompanije kompletno ili delimično kupile u zadnjih nekoliko godina nalaze se Alma Lasers, Lumenis, Tnuva, Cortica, Extreme reality i Ahava.

Sa druge strane, izraelski izvoz u Kinu dramatično je porastao za 62% u prvih osam meseci 2018. godine u odnosu na prošlu godinu, prema izraelskom Centralnom zavodu za statistiku. Najveće izraelske firme koje su uspešno penetrirale kinesko tržište su Spotad – izraelska firma za digitalnu reklamu, AppsFlier – marketing u telekomunikacijama i Carats – trgovačka platforma za dijamante.³

Kineska ulaganja u Izraelu tiču se i infrastrukturnih projekata, poput izgradnja tunela Carmel u Haifi i železnice u Tel Avivu.

Sporazum dve zemlje koji je dugo čuvan u tajnosti tiče se obnavljanja najveće izraelske luke Haife i izgradnje luke Ašdod. Kineske kompanije neće samo obavljati izgradnju, nego će i upravljati ovim lukama u narednih 25 godina.⁴

Priliv kineskih turista u Izrael takođe je ubrzano porastao, udvostručujući se na više od sto hiljada od 2015. do 2017. godine. Procentualno gledajući, Kinezi čine najbrže rastuće turiste u Izraelu. U 2016. godini, Izrael je postao treća zemlja, posle Sjedinjenih Država i Kanade, koja je potpisala desetogodišnji sporazum o višeulaznim vizama sa Kinom.⁵

Saradnja jača i na polju obrazovanja, pa je Univerzitet u Haifi najavio planove za izgradnju zajedničke laboratorije na Univerzitetu East China Normal u Šangaju radi istraživanja ekologije, biomedicine i neurobiologije – projekat koji će finansirati kineska vlada. Istovremeno, Univerzitet u Tel Avivu je partner Univerzitetu Tsinghua u Pekingu u izgradnji istraživačkog centra CIN, fokusiranog na razvoj biotehnoloških, solarnih i ekoloških tehnologija.⁶

Tokom posete Pekingu 2017. godine, izraelski premijer Benjamin Netanjahu saopštio je da kineske investicije čine trećinu ukupnih investicija u visoku izraelsku tehnologiju.⁷ Tada je saopšteno i da su u toku razgovori o uspostavljanju zone slobodne trgovine između Izraela i Kine.⁸

 

---

1.  https://www.timesofisrael.com/chinese-vp-to-visit-israel-attend-innovation-summit-hosted-by-netanyahu/  ↩

2.  https://www.jpost.com/Jpost-Tech/Chinese-investors-flock-to-Israel-for-unlikely-reasons-518600  ↩

3.  https://www.bbc.com/news/business-44697662  ↩

4.  https://www.veteranstoday.com/2018/09/14/haaretz-israel-is-giving-china-the-keys-to-its-largest-port-and-the-u-s-navy-may-abandon-israel/  ↩

5.  https://www.timesofisrael.com/israel-china-announce-260-million-shekel-academic-cooperation/  ↩

6. https://www.timesofisrael.com/haifa-ben-gurion-universities-to-open-rd-centers-in-china/  ↩

7.  https://www.cfr.org/expert-brief/whats-behind-israels-growing-ties-china  ↩

8.  https://www.timesofisrael.com/netanyahu-israel-is-perfect-junior-partner-for-chinas-economy/  ↩