Kuba danas predstavlja državu sa najvišim stepenom održivog razvoja od svih zemalja na svetu prema Indeksu održivog razvoja (SDI). Ovo „socijalističko ostrvo“ nadmašuje u ovoj oblasti napredne kapitalističke zemlje, uključujući Britaniju i Sjedinjene Države, uprkos tome što je Kuba podvrgnuta ekonomskim sankcijama u trajanju od šest decenija.1
Indeks održivog razvoja (SDI), koji je dizajnirao antropolog i autor Džejson Hikel, izračunava se tako što deli nacionalne rezultate „ljudskog razvoja“, dobijene posmatranjem statističkih podataka o očekivanom trajanju života, zdravlju i obrazovanju, sa „ekološkim dugom“, koji meri za koliko emisija ugljenika po glavi stanovnika prevazilazi zemljine prirodne kapacitete.2
Ekološki dug predstavlja simboličnu meru kada u toku godine potrošimo prirodne resurse za koje je potrebno godinu dana da se obnove. Tokom 2019. godine svet je ušao u ekološki dug 29. jula, što znači da za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu.
Tako je Kuba tokom 2019. godine ušla u ekološki dug 1. decembra, dok je Britanija to učinila 17. maja, Sjedinjene Države 15. maja a Nemačka 3. maja.
Zemlje sa višim stepenom razvoja i nižim uticajem na životnu sredinu imaju visoku ocenu, ali zemlje sa lošijim prosečnim životnim vekom i stopom pismenosti, kao i one sa visokim stepenom negativnog uticaja na životnu sredinu imaju niže ocene.
Kuba je prema ovom indeksu na vrhu sa ocenom 0,859, dok je Venecuela na 12. mestu, a Argentina na 18. mestu.
SDI je kreiran kao ažurirana verzija Indeksa ljudskog razvoja (HDI) koji je razvio pakistanski ekonomista Mahbub al-Hak i koji je koristio Razvojni program Ujedinjenih nacija (UN) za izradu godišnjih izveštaja od 1990. Godine.
HDI uzima u obzir očekivani životni vek, obrazovanje i bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika, ali zanemaruje stepen degradacije životne sredine, uzrokovane ekonomskim rastom, kao što je slučaj sa državama poput Britanije i SAD-a.
“Zemlje (poput Britanije i Sjedinjenih Država) imaju najveći doprinos klimatskim promenama i drugim oblicima ekoloških problema, što nesrazmerno utiče na siromašnije zemlje globalnog juga, gde klimatske promene već uzrokuju porast gladi”, rekao je Hikel.
„U tom smislu, HDI promoviše model razvoja koji je empirijski nespojiv sa ekologijom i koji predstavlja fundamentalnu kontradikciju: postizanje visokog razvoja prema indeksu humanog razvoja (HDI) znači pokretanje degradacije životne sredine i zaustavljanje razvoja drugde u svetu. Za indikator koji bi trebao da opiše stepen razvoja i za koji se smatra da je univerzalan, takva kontradikcija je neprihvatljiva”.
Britanija, koja je prema Indeksu ljudskog razvoja (HDI) iz 2018. Zauzimala 14. mesto, pala je na 131. mesto prema Indeksu odživog razvoja (SDI), dok su SAD sa 13. mesta prema HDI, pale na 159. od 163 zemlje koje su se našle u novom sistemu merenja razvoja (SDI).
Hikel je dodao: „Rangiranje prema SDI otkriva da zemlje sa najvišim stepenom razvoja i dalje moraju značajno da smanje svoj negativni ekološki uticaj, dok zemlje sa najnižim nivoom ekološkog uticaja još uvek moraju značajno da poboljšaju svoje performanse prema socijalnim pokazateljima kvaliteta života i razvoja.”
Leave a Reply