Ovaj brutalni vojni savez postao je najperfidniji instrument represije u ljudskoj istoriji.

NATO je preuzeo tu represivnu ulogu čim je SSSR, koji je služio kao izgovor Sjedinjenim Državama da ga stvore, prestao da postoji. Njeni zločinački ciljevi postali su očigledni u Srbiji, slovenskoj zemlji čij se narod herojski borio protiv nacističkih trupa tokom Drugog svetskog rata.

Kada su u martu 1999. godine države ove podle organizacije, koja je imala za ambiciju raspad Jugoslavije nakon smrti Josipa Broza Tita, poslale svoje trupe da podrže kosovske secesioniste, naišle su na snažan otpor ove nacije, čije su iskusne trupe bile netaknute.

Administracija Jenkija, koju je savetovala desničarska španska vlada Hosea Marije Asnara, bombardovala je zgradu srpske televizije, mostove na Dunavu i Beograd, glavni grad. Uništila je pod svojim bombama i ambasadu Narodne Republike Kine, gde je nekoliko funkcionera izgubilo život, a to nikako nije bila greška, kako su oni tvrdili. Mnoge srpske patriote su izgubile život. Predsednik Slobodan Milošević, pod pritiskom snažnog agresora i nestankom SSSR-a, ustupio je zahtevima NATO-a i pristao je na prisustvo njihovih trupa na Kosovu pod mandatom UN-a, što je na kraju dovelo do njegovog političkog poraza i do njegovog slanja pred sud u Hag, koji ni na koji način nije nepristrasan. Čudom je preminuo u zatvoru. Da se srpski čelnik opirao još nekoliko dana, NATO bi ušao u ozbiljnu krizu koja je bila na pomolu. Imperija je tako imala mnogo više vremena da nametne svoju hegemoniju sve podređenijim članovima ove organizacije.

Od 21. februara do 27. aprila objavio sam devet «Misli» na ovu temu na veb stranici CubaDebate, opširno raspravljajući o ulozi NATO-a u Libiji i onome što će se po mom mišljenju dogoditi.

Moraću da sažmem osnovne ideje koje sam izneo i činjenice koje su se odvijale onako kako sam ih predvideo, sada kada je ključna figura u ovoj priči, Muamer al-Gadafi, nakon što je teško povređen od strane najmodernijih NATO lovaca-bombardera koji su presreli i uništili njegovo vozilo, uhvaćen živ i ubijen od strane ljudi koje je ova vojna organizacija naoružala.

Njegovo telo je tada oteto i prikazano kao ratni trofej, ponašanje koje krši najosnovnija načela Islama i drugih religija. Kažu nam da će Libija uskoro biti proglašena “demokratskom državom i zaštitnicom ljudskih prava”.

Stoga ću ovim važnim i značajnim činjenicama morati posvetiti nekoliko razmišljanja.

Nastaviću sutra u ponedeljak.

Fidel Kastro Rus

23. oktobar 2011.

18h10

Izvor: Cuba Si Lorraine 
Prevod sa francuskog: Lilijan Teofanović
Priprema: Princip.info