Kubanska vlada je nedavno uvela 63 mere za povećanje proizvodnje hrane i zadovoljenje potražnje za poljoprivrednim proizvodima. Od 63 mere, 30 se smatra prioritetnim, a neke će biti i neposredno primenjene.¹

Mere su donete nakon lociranja i analiziranja proizvodnih, strukturalnih i socioekonomskih problema primećenih u proteklih 10 godina. Pre donošenja mera, Kuba je uzela u razmatranje ukupno 370 izveštaja i predloga dobijenih od strane 1.300 proizvođača, stručnjaka i menadžera sektora.²

Uticaj na karakter mera imali su kako ekonomska blokada s kojom se Kuba suočava, tako i pandemija koronavirusa, ali i Ekonomsko-društvena strategija Kube do 2030. godine i nedavno otpočeti Zadatak Uređivanja (The Ordinance Task).

U tekstu ćemo izdvojiti neke od najvažnijih prioritetnih mera koje su uvedene i od kojih se očekuje da daju osetne rezultate u povećanju proizvodnje hrane, odnosno da ublaže efekte američkog embarga.³

• Smanjenje cena struje koje će biti fiksirano tokom čitave godine i primenjivaće se u svim poljoprivrednim sektorima;
• Eliminacija automatske naplate cena struje i vode sa računa proizvođača;
• Stimulacija potrošnje struje u ranim jutarnjim časovima;
• Proizvođači plaćaju samo za vodu koju su zapravo potrošili (na ovaj način se takođe indirektno stimuliše proizvođač vode da održava i ulaže u vodovodni sistem da bi se izbegle havarije, pucanja cevi i slično, budući da ti troškovi više neće biti tarifirani proizvođačima);
• Smanjenje cena inputa – u slučaju Kube smanjenje cena domaće proizvedene hrane za svinje i smanjenje avionskih tarifa za proizvodnju pirinča;
• U slučaju da isporuka uvoznih dobara (inputa) potrebnih za proizvodnju prehrambenih zaliha nije garantovana domaćem proizvođaču, cena zaliha po toni se povećava za oko 7.5%;
• Preusmeravanje budžetskih sredstava za razvoj na stimulaciju porasta proizvodnje;
• Uspostavljanje fondova u bankama koji će korisnicima pružati finansijske garancije za proizvodni kapital;
• Povećanje i diversifikacija osiguranja koja će predstavljati garanciju i pravu kompenzaciju proizvođačima pod trenutnim uslovima;
• Garancija polise osiguranja od najčešćih rizika;
• Uvođenje mera koje će olakšati put ka dobijanju kredita i stimulisati upotrebu kredita;
• Uvođenje mera koje na svaki način sprečavaju da dođe do situacije da proizvođaču nije plaćeno za isporučeni proizvod – jedna od osnovnih mera je da svaki prihod (ne dobit!) koji kompanija-dužnik ima biva preusmeren ka proizvođaču-poveriocu;
• Smanjenje poreske stope na porez na dohodak građana koji se bave poljoprivredom;
• Stimulacija društvene odgovornosti i posvećenosti da bi se na taj način olakšao budžetski udar koji će država pretrpeti uvođenjem mera;
• Olakšavanje pristupa prodajnim mestima proizvođačima koji su prošli državne kontrole kvaliteta;
• Ukidanje spajanja/preuzimanja zadruga koje nisu sposobne za ekonomski i proizvodni oporavak sa drugim zadrugama i preduzećima, već će imovina tih proizvođača biti preuzeta od strane državnog fonda, radi oporavka proizvodnje;
• Inkorporacija principa cirkularne ekonomije u proizvodnju i potrošnju, koristeći unutrašnje resurse, sa ciljem povećanja vrednosti finalnog proizvoda uz saradnju proizvođača i poljoprivrednih zadruga;
• Konsolidacija lokalne prehrambene proizvodnje u cilju samodovoljnosti lokalnih samouprava uz oslanjanje na unutrašnje resurse lokalne samouprave;
• Povećanje efikasnosti u upravljanju stočnim fondom;
• Državna kontrola nad primenom mera.

 

---

1. http://www.granma.cu/cuba/2021-04-15/sesenta-y-tres-medidas-para-incrementar-la-produccion-de-alimentos-en-el-pais ↩

2. https://www.plenglish.com/index.php?o=rn&id=66349 ↩

3. https://www.aljazeera.com/economy/2021/4/17/as-cuba-turns-page-on-castro-era-economic-reform-gains-urgency ↩