Časopis “Žena danas” izlazio je od 1936. do 1940. godine. Sačuvano je 29. brojeva, a trideseti je zaplenila cenzura Kraljevine Jugoslavije novembra 1940. godine i smatra se izgubljenim. Rad na objavljivanju nastavljen je 1943-1944. godine, kada izlaze “četiri ratna broja”. Časopis je ugašen 1981. godine. U nastavku su izložene biografije nekih od članica predratne redakcije časopisa, kako su zapisane u knjizi “Žena i ideologija u srpskoj književnosti”.

 

OLGA ALKALAJ, advokatska pripravnica iz Beograda. Jedna od najaktivnijih pripadnica naprednog pokreta i član KPJ od 1937. godine. Osnivač Omladinske sekcije Ženskog pokreta i članica prve redakcije “Žena danas”. Godine 1941. pod okupacijom bila je sekretar 5. rejonskog komiteta KPJ, a početkom oktobra član privremenog MK KPJ za Beograd. Uhapšena je 27. oktobra 1941. godine, pretučena i odvedena u jevrejsku bolnicu, odakle je u proleće 1942. godine izvedena i ugušena u gasnim kolima. O njenom držanju u Specijalnoj policiji svedoči sačuvani zapisnik u kome je izrekla svoj javni i duboki prezir prema okupatoru i njegovim domaćim saradnicima.

 

 

 

 

DR DUŠICA STEFANOVIĆ, doktor bioloških nauka. Činovnica Ministarstva poljoprivrede, rođena je u Beogradu. 4. aprila 1913. godine. Kao ćerka istaknutih intelektualaca Drage i Lazara Stefanovića, vrlo rano se uključila u KPJ. Po upisu na Filozofski fakultet 1932, učestvovala je na svim studentskim manifestacijama protiv režima. Bila je članica Ženskog pokreta pri KPJ i član pras redakcije “Žene danas”. Hapšena je pre rata više puta i predata sudu za Zaštitu države. Diplomirala je 1936. godine na biološkoj grupi Filozofskog fakulteta, a zatim samostalno nastavila naučna istraživanja. Njena doktorska disertacija na ekologije “Rasna i ekološka ispitivanja sa ohridskim salmonidama” ocenjena je najvišim ocenama, posle čega je 1940. promovisana za doktora biologije. Rat i okupacija prekinuli su njen naučni rad. U pripremi da napusti Beograd, specijalna policija ju je preduhitrila – uhapšena je septembra 1941. i odvedena u logor na Banjicu. Streljana je u Jajincima već 17. oktobra 1941. godine.

 

NATAŠA JEREMIĆ, diplomirana pravnica, rođena 1913. u Moskvi. Uključila se u napredni pokret kao učenica gimnazije u Sremskim Karlovcima. Kao studentkinja Beogradskog univerziteta učestvovala u studentskim demonstracijama 1936, kada je uhapšena. Aktivna članica Ženskog pokreta i član prve redakcije “Žene danas”. Pod okupacijom je nastavila ilegalni rad. Primljena je u KPJ 1941, a uhapšena je 5. maja 1942. od strane Specijalne policije, odakle je upućena u logor na Banjici. Streljana je u Jajincima 9. marta 1943.

 

 

 

 

 

MILICA ŠUVAKOVIĆ, Studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kćerka uglednog pravoslavnog prote Šuvakovića, rođena u Zemunu 1912. godine. Istaknuti partijski radnik, član Ženskog pokreta pri KPJ i članica prve redakcije “Žene danas”. Od polovine 1940. je u dubokoj ilegali sve do 27. marta 1941, kada se vratila kući u Zemun. Po okupaciji učestvuje u ilegalnim akcijama skojevaca (uništavanje nemačkih kamiona) a nakon ranjavanja, prerušena napušta Beograd i krajem septembra 1941. stiže u Ozrenski partizanski odred. Početkom 1942. uhapšena je u Prokuplju i doterana u logor u Nišu, ali pod lažnim imenom Jovanka Popović. U logoru je rodila i sina Želimira (Žilnika, našeg poznatog reditelja). Sačekavši porođaj, Specijalna policija i Gestapo su je nakon toga izveli na streljanje. Streljana je na Bubnju, kod Niša, 15. 12. 1943.

 

 

FANI POLITEO-VUČKOVIĆ, istoričarka umetnosti, supruga poznatog muzikologa dr Vojislava Vučkovića. Već tokom studentskih dana pripadala je naprednom omladinskom pokretu. Aktivna članica omladinske sekcije Ženskog pokreta pri KPJ, član prve redakcije “Žene danas” gde je pisala zapažene članke o slikarstvu i iz istorije umetnosti. Radila je na kulturnom prosvećivanju omladine. Pod okupacijom živela je sa suprugom u dubokoj ilegali. Ipak, otkrivena je i uhapšena decembra 1942. godinee i umrla pod batinama Vujkovićeve specijalne policije 25. decembra iste godine.

 

 

 

 

PAULINA SUDARSKI, akademski slikar. Rođena 1904. u Zrenjaninu. Pohađala Kraljevsku umetničku školu, a diplomirala na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Već na studijama priključila se naprednom omladinskom pokretu. Članica omladinske sekcije Ženskog pokreta pri KPJ i saradnica lista “Žena danas”. Mnoge članke i književne priloge dopunila je “svojim crtežima, uprošćenog a pritom mekog i toplog poteza”. Po završenim studijama otišla je na Cetinje gde ju je zatekao i rat. U ustanku naroda Crne Gore, otišla je na Durmitor, u partizane. Radila je kao bolničarka u partizanskoj bolnici Treće divizije Save Kovačevića, kada je i poginula ne želeći da napusti ranjenike na Sutjesci, 13. juna 1943. godine. Iza nje je ostao opus od 63 slike koje se čuvaju u Narodnom muzeju Zrenjanin, Predškolskoj ustanovi “Pava Sudarski” iz Novog Bečeja, kao i u privatnim kolekcijama.

 

 

OLGA TIMOTIJEVIĆ, diplomirani profesor književnosti. Rođena je 3. avgusta 1903. u Beogradu, u uglednoj porodici. Završila je Filozofski fakultet 1925. godine. Učestvovala je u naprednom studentskom pokretu, bila aktivna u Udruženju studentkinja, prevodila antifašističku beletristiku za napredne listove i časopise. Učestvovala u radu Omladinske sekcije Ženskog pokreta. Od februara 1938. do kraja 1939. godine, kao nekompromitovana ličnost, bila je urednica, a pred vlastima i vlasnica lista “Žena danas”. Aktivno je učestvovala u akciji redakcije za pravo glasa žena 1939. godine i govorila na konferencijama u Beogradu, Čačku i Sremskoj Mitrovici. Za vreme okupacije prihvatala je u stan beogradske ilegalce. Uhapšena je 1943. godine i jedno vreme provela u zatvoru Gestapoa, odakle je na intervenciju, puštena. Nakon završetka Drugog svetskog rata, zaposlila se u Glavnom odboru AFŽ za Srbiju, zatim je radila u biblioteci CK KPJ, Ministarstvu prosvete i izdavačkom preduzeću “Dečja knjiga”. Izdanje “Žene NOB-a” nastalo je uglavnom njenom inicijativom i pod njenim uredništvom. Penzionisana je 1966. godine. Umrla je 21. novembra 1973. godine.

 

MITRA MITROVIĆ, rođena 1912. godine u Požegi. Diplomirala je književnost na Filozofskom fakultetu. Na Beogradskom univerzitetu bila je jedna od najaktivnijih partijskih radnika. Primljena je u KPJ 1933. Diplomirala je 1935. i zaposlila se u Skupštini u Beogradu. Godine 1935. formirala je Omladinsku sekciju Ženskog pokreta i postala njegova prva predsednica. Takođe je učestvovala u osnivanju lista “Žena danas” i bila član prve redakcije. Učestvovala je u svim akcijama i demonstracijama, kao i instruktor u organizovanju štrajkova u fabrikama. Pred rat je bila član RK na Dorćolu kao i član komisije za rad među ženama pri PK KPJ. Sa okupacijom 1941, uhapšena je jula 1941. i posle batina prebačena u bolnicu u Vidinskoj ulici, odakle je uspela da pobegne. Oktobra 1941. prebacila se u Užice, gde je postala član Agitpropa i član PK KPJ za Srbiju. Učestvovala je u radu “Borbe”, osnivanju AFŽ-a, na drugom zasedanju AVNOJ-a u Bihaću izabrana je za člana AVNOJ-a. Po oslobođenju, radila je kao plan PK KPJ za Srbiju, bila prvi ministar prosvete NR Srbije, nosilac je više odlikovanja. Autorka je memoarske knjige Ratno putovanje (Prosveta, 1962). Bila je supruga visokog partijskog funkcionera Milovana Đilasa (1936-1952) ca kojim je imala ćerku Vukicu. Umrla je aprila 2001. godine.

 

*Biografske podatke (sa fotografijama) navedenih članica redakcije “Žena danas” izvedene iz podataka koji su se mogli pronaći u zborniku „Žene NOB-a”, nastalim uglavnom zalaganjem urednice Olge Timogijević, koja je preživela rat, zatim iz lista Politika, kao i nekih kataloga (Paulina Sudarski), prilažemo kao mali prinos našoj kulturi pamćenja, kojih se ne bismo smeli odreći niti ih zaboraviti. Biografije ostalih članica, nisu se, nažalost, mogle rekonstruisati na osnovu postojećih izvora. To ne isključuje mogućnost da se i njihove biografije u nekom budućem radu kompletiraju kroz arhivsko istraživanje.

 

Izvod iz: S. Garonja Radovanac, Žena i ideologija u srpskoj književnosti, Filološko-umetnički fakultet, Kragujevac 2017, 88-93

Priprema: Princip.info