Nije moguće verovati međunarodnim medijima, a skepticizam je posebno opravdan kada je tema Kina, jer navodi o kolonizaciji Afrike preplavljuju sve naslovne strane.

Međunarodni mediji izveštavaju da je vlada Ugande predala aerodrom Entebe kineskoj banci kako bi isplatila kredite. “Museveni će predati jedini međunarodni aerodrom u Ugandi zbog kineske pozajmice“, tvrdi Gardijan. Slični naslovi su se pojavili naširoko i svi ponavljaju tu tvrdnju kao proverenu činjenicu da će Uganda predati svoj aerodrom u korist Ekim banke.

Uganda nije ni napravila zajam od 200 miliona dolara, ali i dalje se šire lažne vesti. Uprkos poricanjima iz Kine i Ugande, priča nastavlja da kruži i sada je prihvaćena kao istinita.

Loše novinarstvo se širi uprkos netačnostima u ovim izveštajima jer ponavljaju sada već poznati narativ, da Kina nudi “dužničke zamke” afričkim nacijama i da je postala kolonizator kontinenta u 21. veku. U stvarnosti, Afriku kolonizuju iste nacije koje su započele svoje eksploatacije raspodelom kontinenta na Berlinskoj konferenciji 1884.

Nije kineski, već francuski milijarder, Vensant Boloreu, koji kontroliše 16 zapadnoafričkih luka podmićivanjem i trgovinskom kontrolom. Francuska takođe kontroliše CFA valutu svojih bivših kolonija. Kanadske kompanije kontrolišu eksploataciju zlata u Burkini Faso, Maliju i Demokratskoj Republici Kongo. Decenijama nakon borbe za nezavisnost, britanski vojnici su još uvek stacionirani u Keniji.

SAD i njihovi saveznici imaju malo šta da ponude osim eksploatacija u vidu ekstrakcije resursa i vojne kontrole preko američke komande za Afriku (AFRICOM). Kina je ta koja sprovodi razvojne projekte koji uključuju nove pruge u Nigeriji i Angoli i autoput u Keniji. Jedini narativ koji čini da kolonizatori izgledaju dobro je blaćenje Kine. Formacija SAD/EU/NATO još uvek drži afričke nacije zarobljenim, a korporativni mediji nastavljaju da deluju kao vladini portparoli i beskrajno ponavljaju šta god im se kaže.

Uslovi kineskih zajmova su bolji od uslova Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Kina ne zahteva štednju u zamenu za finansiranje projekata, a mešanje nije cilj. Razlika je dobro poznata i jasna i objašnjava zašto su vesti o Kini i Africi tako negativne i zašto se laži tako lako prihvataju.

Ova konkretna lažna vest pojavila se samo nekoliko dana pre nego što je trebalo da se održi Forum o kinesko-afričkoj saradnji (FOCAC) u Dakaru u Senegalu. Državni sekretar Antoni Blinken otputovao je u Senegal samo nekoliko nedelja ranije i ponovio uobičajene antikineske narative. U ovim pričama koje se pojavljuju u zgodnim trenucima ne poštuju se najosnovniji novinarski standardi. Na navode o kineskim dužničkim zamkama treba gledati sa velikim skepticizmom.

Crnci/Afrikanci su veoma zainteresovani za stanje njihove braće i sestara širom sveta. Ova dinamika je generalno pozitivna, ali takođe stvara podložnost verovanju u laži kada su dovoljno dobro isprepletene. “Kina kao kolonizator” se suviše se često ponavlja i nameće, a informacije o Africi su suviše oskudne da bi većina ljudi mogla ispravno analizirati ove vesti. Ostaju nam samo priče “Kina je loša” koje su prihvaćene zbog dobronamerne, ali pogrešno usmerene brige za Afrikance.

Priča o Ugandi je posebno složena. Vlada Ugande je američka marioneta, punopravni učesnik u Afričkoj komandi SAD (AFRICOM) i teroristička država koja je izvršila invaziju na Demokratsku Republiku Kongo i ubila milione ljudi. Iako je važno razbiti mitove o Kini, takođe je važno to učiniti bez prikrivanja Ugande i sličnih nacija.

Zato se crnačka radikalna tradicija mora negovati i oživljavati. Bez toga, svet se posmatra očima imperijalističkih lakeja i medijskih manipulatora. Sva istina o afričkim narodima i njihovim odnosima sa ostatkom sveta mora biti poznata i jasno shvaćena. Afrika je ključni deo kineske inicijative Pojas i put (BRI). BRI svakako koristi Kini i njeno učešće u afričkim zemljama je očigledno korisno za njih. Ono što je potrebno jesu nepristrasni novinarski standardi bez neistina koje vodi država i političke razlučivosti koja otkriva korisne informacije.

Dok je priča o aerodromu ispričana i prepričavana, Kina je najavila plan da afričkim nacijama obezbedi milijardu doza vakcine protiv Covida. Projekat uključuje donacije i zajednička ulaganja kojima će se odreći prava intelektualne svojine koja su ometala vakcinaciju u Africi. Ni Sjedinjene Države ni njihovi saveznici nisu pokušali da urade bilo šta slično u ime zemalja za koje se kaže da žive pod kineskom potčinjenošću.

Mediji zaista imaju moć da nateraju nevine da izgledaju krivi, a krivi da izgledaju nevini. Zamršenosti međunarodnog finansiranja ne mogu se prepustiti pisarima moćnih zemalja. Događaji koji se dešavaju u ovom trenutku istorije zahtevaju mnogo više.

Margaret Kimberli (Black Agenda Report)

Prevod originalnog teksta: Princip Info