Bajdenova administracija i njeni saveznici sastavljaju kazneni set finansijskih, tehnoloških i vojnih sankcija protiv Rusije, za koje kažu da će stupiti na snagu u roku od nekoliko sati, ukoliko dođe do vojne intervencije u Ukrajini.¹

Rusija bi mogla da se nađe na listi zemalja poput Kune, Irana, Severne Koreje i Sirije, koje podležu najstrožim sankcijama, navode Rojters i AP, pozivajući se na brifing u Beloj kući visokih američkih zvaničnika.

Sankcije mogu uključivati američku robu koja se izvozi u Rusiju, kao i  robu stranog porekla koja je stvorena pod jurisdikcijom SAD. Pored sankcija na energiju i robu široke potrošnje, SAD i njihovi saveznici razmatraju zabranu izvoza američke elektronike, softvera i srodnih tehnologija. „Počećemo sa oštrim merama i zadržati ih. To znači da ćemo mi, u saradnji sa našim saveznicima i partnerima, odmah uvesti mere koje će ozbiljno i značajno uticati na rusku ekonomiju, uključujući finansijski sistem i kritične sektore privrede za Kremlj“, rekao je američki zvaničnik kog citira Rojters.²

Takođe, pored razmatranja najstrožijih ekonomskih sankcija, otvoreno se i diskutovalo o naoružavanju Ukrajine.

Savetnici predsednika Bajdena kažu da pokušavaju da signaliziraju Putinu tačno sa čime bi se suočio, u zemlji i inostranstvu, u nadi da će uticati na njegove odluke u narednim nedeljama.³

U nedelju su započeli pregovori o deeskalaciji napetosti i tenzija između NATO država i Rusije, koji bi trebali da se nastave tokom nedelje.

Rusija zahteva pismene bezbedonosne garancije od NATO alijanse, da neće biti daljeg proširivanja NATO na istok, da neće biti instalirani ofanzivni raketni sistemi u blizini njenih granica, kao i da neće doći do instaliranja nuklearnog naoružanja u Ukrajni. Sa druge strane, na Zapadu se već osporavaju zahtevi Rusije, što dovodi u sumnju da će aktuelni pregovori uspeti.⁴