U ponedeljak 24. januara pučisti su objavili na nacionalnoj televiziji Burkine Faso da su uhapsili predsednika Roš Mark Kristian Kaborea, raspustili vladu, suspendovali ustav i zatvorili granice. Vođa pučista Pol-Henri Sandaogo Damiba kaže da njegov Patriotski pokret za sigurnost i restauraciju uključuje sve organe odbrane i sigurnosti.¹

Ovom državnom udaru prethodila je velika sigurnosna kriza isprovocirana konstatnim napadima džihadista, koje su za šest godina rezultovale sa preko 2000 poginulih i milion i po razmeštenih lica. Narodno nezadovoljstvo ovom situacijom kulminiralo je u protest novembra 2021, koji je nasilno ugušen, a sigurnosna situacija je ostala neizvesna. Zatim su 11. januara 2022 uhapšena osmorica vojnika zbog sumnje da su pripremali državni udar. Džihadisti za to vreme nastavljaju neometano svoje operacije na dnevnom nivou, a zadnji ozbiljniji napad desio se 16 janurara i rezultovao je desetinama civilnih žrtava.

Narod je najavio dva nova protesta za subotu 22. januara 2022, jedan opet zbog sigurnosne situacije, a drugi u znak podrške Maliju zbog sankcija koje im je uvela CDEAO i kojima se vlada Burkine Faso pridružila. Vlast je ove proteste zabranila i ugušila. Međutim u nedelju 23. januara vojska se pobunjuje i čuju se pucnji iz većeg broja kasarni širom zemlje. Sutradan, u ponedeljak 24. januara saznajemo da je državni udar uspeo i da je novo lice Burkine Faso potpukovnik Damiba.²

Narod je izašao na ulice da podrži puč, među zastavama Burkine Faso mogle su se videti i brojne ruske zastave, kao i parole „Makrone gubi se, Živela Rusija“.

Zvanični Pariz i predsednik Emanuel Makron očekivano su negodovali zbog hapšenja Kaborea i oštro su osudili vojni puč.³

Izvori bliski sada već bivšem predsedniku Kaboreu kažu da je potpukovnik Damiba pokušavao u dva navrata da ga nabedi da prihvati pomoć iz Moskve, što je ovaj kategorički odbio podestivši ga da je Evropa upravo osudila kooperaciju Malija sa grupom Wagner, te da on neće da ima problema sa Zapadom. Ovi isti izvori tvrde da je Damiba u vrlo bliskim odnosima sa pučistima iz Malija i Gvineje, Asimi Goita i Mamadi Dumbujom, i da ga je zapravo Goita pogurao da zatraži pomoć od Rusije.⁴

Aleksandar Ivanov, šef Zajednice oficira za međunarodnu sigurnost (COSI), koja se nalazi u Centralnoj Afričkoj Republici i u Maliju, na pitanje novinara o poziciji COSI-a u odnosu na puč u Burkini Faso, izdaje proglas u kome podržava državni udar, i kaže da je Sovjetski Savez imao jake veze sa Burkina Fasom u vreme kada je na vlasti bio Tomas Sankara, koga su još nazivali afričkim Če Gevarom. U međuvremenu mnoge stvari su se promenile u Burkini Faso. Ona je vremenom postala žrtva terorističkih napada, kojima vlast nije umela da stane na put. Vojnici su tražili od vlasti da ih snabde neophodnim resursima za borbu protiv džihadista, no ovi su ih samo ućutkali. Zatim se i narod digao sa istim zahtevima, te je došlo do ovog državnog udara. Njihov cilj je da stanu na put terorističkim napadima i zaštite narod. Narod je izašao na ulice da podrži novu generaciju afričkih Če Gevara, isto kao i u Maliju. Verujem da ako ruski instruktori budu pozvani da formiraju vojsku Burkine Faso, oni će to efikasno odraditi. COSI je spreman da podeli iskustva stečena u Centralnoj Afričkoj Republici i spremi jednu vojsku koja će efikasno voditi borbu protiv terorista.

Francuzi se pak, sa druge strane jako brinu da će potpuno izgubiti tlo u Sahelu. Pričaju o domino efektu, gde su već izgubili Mali i Gvineju, sad i Burkinu Faso, a po njima sledi i Niger. Na to je već ukazao Ivanov prilikom intervjua datog oktobra prošle godine Malijskim medijima, gde kaže da Rusi formiraju nacionale vojske i pružaju taktičku i logističku podršku u borbi protiv terorizma. Tvrdi da je to jako težak zadatak u Maliju zbog negativnog francuskog uticaja. Po njemu Francuska ne želi da formira nacionalne vojske, jer bi to dovelo do veće autonomije afričkih država, te do slabljenja njenog uticaja u regiji. A francuska ekonomija pak zavisi od resursa koji se ilegalnim i polu-legalnim putevima izvlače iz bivših kolonija ka metropoli. Ivanov zaključuje da oni „uništavaju neokolonijalni sistem koji crpi resurse iz afričkih zemalja“.⁵

Još se ne zna dali će Damiba zatražiti pomoć od Rusije, ali sve ukazuje na to da hoće.