Rusija je u sredu upozorila da će brzo preduzeti „mere odmazde“ ako SAD i njeni saveznici odbiju bezbednosne zahteve i nastave svoju agresivnu politiku, čime pojačava pritisak na Zapad.

Obraćajući se poslanicima u sredu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će on i drugi najviši zvaničnici savetovati predsednika Vladimira Putina o sledećim koracima nakon što od Sjedinjenih Država dobiju pismene odgovore na zahteve. Ti odgovori se očekuju ove nedelje  „Ako Zapad nastavi svoj agresivni kurs, Moskva će preduzeti neophodne mere odmazde“, rekao je on.

Dok Rusija trenutno čeka na američki odgovor, Lavrov je nagovestio da neće čekati zauvek: „Nećemo dozvoliti da se naši predlozi utapaju u beskrajne diskusije“, rekao je on.

Na pitanje poslanika da li bi Rusija mogla da proširi vojnu saradnju sa Kubom, Venecuelom i Nikaragvom u okviru svojih mera odmazde, Lavrov je odgovorio samo da Moskva ima bliske veze sa tim zemljama i da nastoji da ih produbi.¹

Ruski predsednik Vladimir Putin dogovorio je sa rukovodstvom Kube, Venecuele i Nikaragve saradnju u svim oblastima, uključujući i vojno-tehničku saradnju. To je, kako prenosi dopisnik „Rosbalta“, u Državnoj dumi saopštio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Ovo su naši najbliži partneri i prijatelji. Pomenuću i bliske kontakte sa drugim zemljama Latinske Amerike – Bolivijom, Brazilom, Argentinom i Čileom“, rekao je on.

„U nedavnim telefonskim razgovorima Putina i šefova ovih država, dogovorili smo se da razmotrimo dalje načine za produbljivanje našeg strateškog partnerstva u svim oblastima bez izuzetka, uključujući i vojno-tehničku. Nadamo se da će biti održani sastanci relevantnih komisija i da će rezultati biti predstavljeni javnom mnjenju“, rekao je Lavrov.²

Zapad poslednjih meseci podiže tenzije kategoričnim tvrdnjama da Moskva planira invaziju na Ukrajinu. Rusija je više puta poricala da ima takve planove, ali su Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u ne odustaju od optužbi i dalje povećavaju broj vojnika i vojne opreme, stacioniranih na istoku Evrope, dok dodatno naoružavaju vojsku u Ukrajini.

Rusija zahteva garancije da NATO nikada neće primiti tu Ukrajnu i druge bivše sovjetske nacije u članstvo i da alijansa odustane od raspoređivanja trupa u drugim zemljama bivšeg sovjetskog bloka. Ovakve zahteve NATO decidno odbija, stvarajući naizgled nerešivu pat poziciju za koju se mnogi plaše da se može završiti i ratom.

NATO je ove nedelje saopštio da pojačava svoje odvraćanje u regionu Baltičkog mora i da su SAD naredile 8.500 vojnika u većoj pripravnosti za potencijalno raspoređivanje u Evropi. Zapadne zemlje su takođe poslale avione sa oružjem da pomognu Ukrajini da ojača svoju odbranu.

Predsednički savetnici Rusije, Ukrajine, Francuske i Nemačke trebalo bi da se sastanu u Parizu kako bi razgovarali o načinima za oživljavanje zaustavljenog mirovnog sporazuma za istočnu Ukrajinu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Moskva očekuje „iskren“ razgovor na sastanku u Parizu.

Rusija je više puta optužila Ukrajinu da planira da nasilno povrati oblasti koje kontrolišu pobunjenici. Lavrov je u sredu ponovo naveo da Zapad ohrabruje Ukrajinu da krene u ofanzivu i odbacio je „histerične“ priče Zapada o neposrednoj ruskoj invaziji.

Pored vojnih poteza, SAD i njihovi saveznici su zapretili novim veoma oštrim ekonomskim sankcijama, ako Moskva pošalje svoje trupe u Ukrajinu, ali bez preciziranja kako bi te sankcije izgledale.

Usred rastućih tenzija, pored SAD, Britanija, Australija, Nemačka i Kanada takođe su povukle iz Kijeva neke od svojih diplomata i njihovih članova porodice.³