Nakon što je druga faza naftnog embarga stupila na snagu u Nemačku su u januaru 2023. uvezene samo preostale količine sirove nafte koja je izvezena iz Rusije u Evropsku uniju pre početka godine. U Nemačku je u januaru 2023. uvezeno 3.500 tona ruske sirove nafte, dok je u januaru 2022. obim uvoza bio 2,8 miliona tona.¹ 

„Uvoz nafte iz Rusije je praktično stao“, navodi statistička služba. “Aritmetički, oni su pali za 99,9 odsto.”

Udeo Rusije u ukupnom nemačkom uvozu sirove nafte opao je sa 36,5% u januaru 2022. na 0,1% u januaru 2023.godine. 

Gubitak ruske nafte nadoknađen je, između ostalog, većim uvozom iz Norveške: povećan je obim od 44,0 odsto na 987.000 tona u vrednosti od 569 miliona evra.

Gubici su takođe nadoknađeni većim uvozom iz Ujedinjenog Kraljevstva (+42,0 odsto na 959.000 tona, 562 miliona evra)i Kazahstana (+34,6 odsto na 928.000 tona, 527 miliona evra).

Drugi važni dobavljači nafte su SAD sa obimom uvoza od 884.000 tona u vrednosti od 628 miliona evra i Ujedinjeni Arapski Emirati, iz kojih je u Nemačku uvezeno 510.000 tona nafte u vrednosti od 352 miliona evra.

Uvoz nafte u januaru je u proseku plaćen 611 evra po toni. Ovo je bilo znatno ispod prethodnog maksimuma iz juna 2022. od 796 evra po toni. U proseku za 2022. godinu trebalo je platiti 686 evra po toni uvezene sirove nafte.

„To je bila najveća godišnja prosečna vrednost od kada je 1950. godine počela statistika spoljne trgovine“, naglašavaju u Saveznoj kancelariji.

Tako je očigledno premašen stari godišnji maksimum od 644 evra po toni sirove nafte iz 2012. godine. U 2021. prosečna vrednost je i dalje bila 430 evra po toni.²