Vašington je uveo sankcije političarima u Gruziji i Nikaragvi pod izgovorom „podrivanja demokratije“ i lišavanja naroda „osnovnih sloboda“, samo zato što su parlamenti ove dve države usvojili zakon o kontroli stranog uticaja (Zakon o stranim agentima) koji su napravljeni po uzoru na Američki Zakon koji postoji već decenijama.

Iako su dve zemlje veoma različite, postoje upadljive sličnosti u načinima na koje Vašington i njegovi saveznici pokušavaju da potkopaju njihov suverenitet. U oba slučaja, zakon o ograničavanju stranog uticaja usledio je nakon pokušaja državnog udara protiv narodno izabranih vlada. Vladajuća partija u Gruziji, koja je pobedila na tri izborna ciklusa od 2012. godine, preživela je dva pokušaja državnog udara koje su organizovale SAD od 2020. godine.

Vladajuća Sandinistička partija Nikaragve takođe je pobedila tri puta na izborima tok perioda od 12 godina, kada je osujećen državni udar 2018. (od tada je pobedila na još jednim izborima, 2021.).

Vlade obe zemlje razotkrile su da su nevladine organizacije finansirane iz inostranstva bile u velikoj meri uključene u ove pobune i krenule su da ih kontrolišu. I jedna i druga država koje se nalaze pod sankcijama SAD nisu kreirali svoje zakonodavstvo po uzoru na Rusiju, kako zapadni političari i mediji tvrde, već na osnovu dugogodišnjeg saveznog zakona u Sjedinjenim Državama.

Zakon o registraciji stranih agenata („FARA“) stupio je na snagu u SAD 1938. On zahteva da se nevladine organizacije i druge organizacije i pojedinci koji primaju sredstva iz inostranstva registruju kao „strani agenti“. Zakonodavstvo u stilu FARA sada postoji u mnogim drugim zemljama.

Poslednjih godina SAD su koristile FARA da razbiju ono što je Njujork tajms nazvao istaknutim vašingtonskim istraživačkim grupama koje primaju sredstva od stranih vlada.

Članak New York Times-a je prepun argumenata za “obuzdavanje” uticaja stranih vlada na američku politiku. Zaista, najnovija briga Vašingtona bila je da razotkrije dobrotvorne organizacije ili kako ih nazivaju „trojanski konj“ organizacije koje imaju političke ciljeve iza svog dobrotvornog rada, kako tvrdi vlada SAD.

Međutim, ni Vašington ni njegovi saveznici u inostranstvu ili u korporativnim medijima ne odobravaju da zemlje van Zapada usvoje slične zakone. Razlog je, naravno, da bi te vlade onemogućile da razotkriju same trojanske konje koje su pod kontrolom Vašingtono ili Brisela i da se mešaju u politiku tih zemalja ili čak da rade na promeni režima.

I Gruzija i Nikaragva žele da zaštite svoj suverenitet i pokušavaju da ograniče strani uticaj.

Pre implementacije ekvivalenta FARA stanovništvo Nikaragve sa populacijom manjom od sedam miliona imalo je oko 7.000 nevladinih organizacija, od kojih je većina zavisila od finansiranja sa Zapada. Pozicija Gruzije po pitanju NVO je daleko ekstremnija, zemlja od samo 3,8 miliona ljudi ima oko 26.000 nevladinih organizacija, od kojih se velika većina finansira projektima sa Zapada.

Šta zapravo rade nevladine organizacije finansiranebi kontrolisane od strane Zapada? Njihove veb stranice obično imaju izjave o misiji i programu koji imaju za cilj „promovisanje demokratskih vrednosti“, „izgradnju kapaciteta“, „jačanje civilnog društva“, zagovaranje „dobre uprave“, „podizanje građanske svesti“ i pronalaženje „nove generacije demokratskih omladinskih lidera“.

Ovo su u suštini floskule za ono što je zaista prozapadna propaganda, često usmerena na mlade ljude koji su istovremeno ohrabreni da usvoje „moderne“, „liberalne“ vrednosti i stilove života i da budu kritični prema svojim vladama zbog toga što nisu sledile liniju Vašingtona.

Postoje nagrade: plaćeni poslovi, kursevi obuke (možda u inostranstvu) za regrute u nevladinim organizacijama, prilike za učenje engleskog jezika i još mnogo toga. Rad u nevladinim organizacijama je brz put do visokih prihoda, pogodnosti kao što su putovanja u inostranstvo i prijemi u ambasadama, i mogućnost da postanu deo prozapadne elite.

U javnim dokumentima se ne pominje obuka za organizovanje „nenasilnih“ antivladinih protesta i iskorišćavanje društvenih medija za podsticanje nezadovoljstva. U gruzijskom kontekstu, ovo se naziva „obojenom revolucijom“ koja je, postala sinonim za prozapadnu, promenu režima protestima i drugim vidovima pritiska na suverene vlade.

Kada dobro finansirane nevladine organizacije udruže snage sa lokalnim telima za „ljudska prava” i sa lokalnim medijima koji se takođe finansiraju iz inostranstva, kombinovani efekti mogu biti moćni. U Gruziji, “The Nation” magazin citira radničkog aktivistu Sopo Japaridzea koji je rekao da izgleda da ne postoji nijedna velika organizacija civilnog društva ili medijska organizacija finansirana iz inostranstva a koja se vatreno ne protivi izabranoj vladi. „Ceo ekosistem je protiv njih“, kaže on, „a nevladine organizacije imaju više moći i uticaja nego što vlada ima na međunarodnom nivou. Slične reči su mogle da se koriste za opis protesta u Nikaragvi 2018.

Dok je promena režima bila cilj SAD u obe zemlje, motivacija se razlikovala. Nikaragva je bila na meti jer predstavlja „pretnju dobrog primera“ cijalistički orijentisane zemlje u regionu na koji SAD gledaju kao na svoje „dvorište“.

Gruzija je na meti zbog svoje uravnotežene političke pozicije, koja se kreće ka budućem članstvu u Evropskoj uniji uz održavanje mirnih odnosa sa svojim susedom Rusijom. Kako ističe njegov premijer, i Vašington i njegovi saveznici iz EU žele Gruziju čvrsto u antiruskom taboru, novu „liniju fronta protiv Rusije“.

Izvor: https://covertactionmagazine.com/2024/06/28/the-u-s-has-imposed-sanctions-on-georgia-and-nicaragua-for-instituting-laws-that-copy-u-s-legislation-and-were-designed-to-ward-off-coups/